Film 'Obraz' u crnogorskim bioskopima: Čuvar časti i dostojanstva

U crnogorskim bioskopima se prikazuje film 'Obraz', veličanstvena saga o jednom od (nekada) najvećih, a često i jedinih, imetaka ovog naroda. Čuvati 'obraz', taj poslednji bastion časti i dostojanstva, bio je imperativ iznad slobode, pa čak i života. Bilo je to nekada, ali više nije.

Nekada je na cijeni bila krilatica da 'ne pada snijeg da pomori svijet, već da svaka zvjerka ostavi svoj trag', a danas, i kad padne, mada pada sve ređe, mnogi tragovi 'smrde nečovještvom'! Na Pivskim planinama je sinoć opet zabijelilo, što je dodatno obradovalo turističke poslenike. Međutim, ne pada snijeg samo da bi se njime skijalo, sankalo i grudvalo, već da bi se na njemu i u vremenu nad njim ostavili tragovi. Oni ljudski, i oni drugi. Oni u ime obraza, i oni kojima je taj obraz ponizio leđa.

A na blistavom pivskom snijegu, za tri valera blistavije, jutros blista ljudski trag, trag u ime odbrane obraza i svega onoga što se pod njim podrazumijeva. Trag koji je, u vremenu i za sva vremena, ostavio Milutin Mirjacić, direktor škole 'Bajo Pivljanin' iz Plužina, odbivši da u zaglavlje zvanične korespondencije sa Ministarstvom i ostalim državnim organima stavi osveštanu floskulu 'da je večna'! Još davno, Albert Ajnštajn je rekao da su 'večni samo svemir i ljudska glupost, s tim da za svemir i nije baš siguran'!

Utemeljenje za svoj stav, gospodin Mirjacić je našao u ljudskom, patriotskom i slobodarskom tragu koji je u istoriju ovog naroda ostavio njegov daleki predak, besmrtni Bajo Pivljanin! A taj trag, reče on i uspravi kičmu u ime cijelog roda, ne ide uporedo sa tvorcima ovog gesla 'o večnosti', raznim hijenama i puzigaćama, džepova punih narodne sirotinje. Ne ide Bajo Pivljanin uz Mila, Ranka, Vesne… a ima ih više nego što je ikada bilo u turskim četama koje su kidisale na čast i slobodu Pive.

Mogu samo da zamislim orkestriranu hajku raznih domoljuba na čast, obraz i pravo na stav gospodina Mirjacića. Ali, u zemlji čiji je obraz odavno raspodran, i to za siću, i u kojoj su još od vremena Marka Miljanova 'čojstvo i junaštvo' samo u primjerima, obraz gospodina Mirjacića je već, sam po sebi, meta za svaku šušu i marušu i za lavež čopora podrpneznih kučki. Kako god, pred hrabrošću, 'obrazom' i stavom gospodina Mirjacića, slagao se neko sa njim ili ne, mora se imati dubok naklon. I šta god da se desi i na svu očekivanu i očiglednu golgotu koja mu slijedi, gospodin Mirjacić se uspravio u ime svih nas i sačuvao nam obraz. A čovjek sebi za života ne može da podigne veličanstveniji obelisk.