Mitropolit Joanikije održao predavanje na temu: “U navečerje vaskrsenja“

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije održao je predavanje u Crkvi Svetog Spasa u Toploj na temu: „U navečerje vaskrsenja.“ Na početku je istakao da je predavanje ovako nazvao iz razloga što je cijeli ovaj post priprema za Vaskrsenje Hristovo, da smo „u navečerju“ i neposrednoj blizini vaskrsenja.

„Kad god postavljamo neki dobar početak, onda gledamo i na završetak onoga što će biti na kraju i ako je to naš cilj i ako je taj cilj blagosloven i velik, on nas sve vrijeme motiviše, tako da ovaj Časni post koji postimo zaista nosi pečat tog najvećeg praznika i uvodi nas u tajnu stradanja Hristovoga i u tajnu Hristovoga vaskrsenja,“ rekao je Mitropolit.

On se potom osvrnuo na istorijat posta, ističući da se post pominje i u Starom Zavetu, kada nas prorok Isaija opominje da smo pozvani da raskinemo veze sa grehom i da činimo milostinju i druga dobra dela, te da, ako to nije proizvod posta, onda post gubi svoj smisao.

„Post treba da nas vodi u blizinu Božiju. Dakle, i od proroka Mojsija je poznata ta disciplina, ali vidimo da je Gospod Isus Hristos postio 40 dana i 40 noći, odmah posle svog krštenja, pre početka svoje propovedi i naravno, Njemu taj post nije trebao, a nama služi za očišćenje grehova i otkriva nam suštinu i sadržaj posta i čini taj naš podvig blagoslovenim,“ naglasio je Mitropolit.

Kako kaže Sveti Jovanđelist Matej, a o tome govore i drugi Jovanđelisti, Gospod je baš u toku posta odneo tri veličanstvene pobede nad đavolom, savladavši tri vrste njegovih iskušenja koja Mu je podmetao, a to je veoma važno za nas, jer u toku posta i mi, idući Hristovim stopama, treba da se naučimo da savladavamo različita iskušenja i kako treba voditi tu duhovnu borbu.

Na drugom mestu Gospod Isus Hristos kaže, kada je imao priliku da vidi nesrećnog oca koji se muči sa svojim đavolima, apostoli ne mogu da isteraju tog demona koji muči njegovog sina, on kaže: „O rode neverni i pokvareni, dokle ću s vama biti?“, a onda On sam izgonio tog demona iz tog jadnog mladića, pa će reći: „Ovaj se rod (demon) isteruje samo molitvom i postom.“ Dakle, vidimo da hrišćanski post ima posebnu sadržinu, poseban smisao.

Gospod Isus Hristos, kako svedoči Sveto Jovanđelje, otkriva suštinu hrišćanskog posta. Posle Njegovog krštenja, odvede ga Duh u pustinju. Nije Gospod išao tek tako, nego je sišao na Njega Duh Sveti. Tada je On krenuo u taj veliki podvig i naš hrišćanski podvig posta je pod blagodati, pod rukovodstvom Duha Svetoga.

Visokopreosvećeni Mitropolit Joanikije je u nastavku tumačio jovanđelski odeljak u kojem nečastivi tri puta kuša Hrista i istakao da su Hristovi odgovori za nas važni, jer ih je Gospod dao radi nas ljudi i radi našeg spasenja. „Da se zapitamo zajedno, zašto to Gospod dopušta, jer govorimo da sa đavolom ne treba stupati ni u kakav dijalog, nego odbiti. Možda baš zato što su praotci pali, pa on prihvata i tu poziciju i dopušta da ga đavo kuša kao Evu, s tim da đavo ovde nema nikakve šanse, ali je pokušao,“ rekao je Mitropolit.

Kada đavo vreba Hrista? Kada On po svojoj ljudskoj prirodi više ne može da izdrži. Mojsije je postio 40 dana, Sveti prorok Ilija 40 dana. To je otprilike neka mera, koliko čovek može da izdrži u najstrožem postu. To je bilo nejedanje. Po svoj prilici to čovek može da izdrži ko je duhovno jak i On (Gospod) nije hteo da pređe preko te mere, a kao Sin Božiji je mogao. On je sve činio da bi nama obezbedio spasenje, pa zato nije ni tu meru prešao, nego 40 dana i 40 noći kao Mojsije, ali na kraju ogladne. Posvedoči da je čovek. Da ima i ljudsku prirodu. On snižavajući na nas ogladne i ožednje i umori se. I đavo vreba taj momenat kad čovek ne može da izdrži i kaže, na neki način podsmehljivo: „Ako si Sin Božiji, reci kamenju da postanu hlebovi.“ I to je naravno, iskušenje, jer se sećamo kako je Gospod hranio svoj narod posle prelaska preko Crvenog mora, kako je Gospod davao hranu s neba, manu.

Ovog puta Gospod to ne čini pre svega, jer je to predlog od đavola, dat sa zlom namerom. To je iskušenje koje se mora odbiti, ali kako ga Hristos odbija? Odbija ga na jednostavan način, rečima Svetoga Pisma, pa kaže: „Pisano je, ne živi čovek samo o hlebu, nego i o svakoj reči Božijoj.“ Gospod hoće da naglasi da je pretžnija duša od tela i da pre svega treba dušu nahraniti. I telo treba hraniti, međutim, On ističe ovo prvo i naravno, kada duša ima život, kad stekne Božiju blagodat, ta sila koju dobija bogolika duša, sila Božije blagodati, ona održava i telo i naravno, Gospod kao izvor života održava i dušu i telo.

Šta to sve znači? Kada gledamo kako čovek živi, koliko se plaši oko toga šta će jesti, šta će piti, pa onda što je tome i srodno, kako će se oblačiti, čime će se obezbediti za danas, za sutra, za budućnost. Sve je to srodno ovome i sve to je obuhvaćeno tom potrebom za hlebom i egzistencijom. Narocito kad vidimo danas koja su iskušenja u doba potrošačkog društva, pa ne samo jelo i piće, nego i uživanje i umnožavanje strasti…Vidimo dakle da Gospod kroz podvig posta, a i kroz ovaj stav da prvo nahranimo dušu, daje jednu potpuno novu perspektivu. Drugačiju od naše svakodnevnice. Ako se pobrinemo o svojoj duši i prvo nju nahranimo, onda će masa tih naših problema se od sebe rešiti i pokazati se da je mnogo toga suvišnog što nas opterećuje i što je potpuno besmisleno, tolik briga o jelu, piću i raznim potrebama.

To je povezano i sa onim što pevamo na Svetoj liturgiji, a sveštenik poziva da sada svaku zemaljsku brigu ostavimo i da dušu svoju nahranimo i to mnogo rasterećuje čoveka i aktivira njegov duh i mislene sposobnosti i čovek se na takav način obnavlja i duhovno i fizički. Duša se hrani rečju Božijom, a to znači i Svetim Pismom i molitvom, milošću, dobrotom i ljubavlju Božijom.“

Drugo iskušenje Hristovo koje je Mitropolit pojasnio jeste ono kada je Hristu nečastivi rekao da skoči i da će ga anđeli spasiti od pada, jer je tako i u Psalmima zapisano. „On se služi rečima iz Svetog Pisma na podao način i iskušava Bogočoveka Hrista, jer može da pristupi Njegovoj ljudskoj prirodi i navodi ove reči koje su pisane i za Mesiju, ali se mogu odnositi na svakoga ko ide putem Božijim. Svaki čovek koji ide putem Božijim je pod Božijom zaštitom. Kako Gospod odgovara? Gospod ovde prepoznaje da on prilazi Njemu kao čoveku, a čovek ima potrebu da se predstavi kao veliki i moćan- čak i verujući ljudi, a On jeste Sin Božiji i zaista veliki i moćan i Njemu anđeli služe. Međutim, On odbija ovaj demonski predlog da bi nas naučio smirenju. Da se nikada ne preuznosimo. Čovek koji ide putem Božijim vrlo brzo oseti da ga Bog miluje i da mu pomaže da postigne nešto što čovek ne bi mogao svojim silama. Važno je da se naoružamo strpljenjem i da se ne pogordimo. Isus mu reče: „Nemoj kušati Gospoda Boga svoga.“ Ova reč se odnosi na priču iz Starog Zaveta gde se jevrejski narod nekako zbunio i spotakao, pa je Gospod rekao nemoj kušati Gospoda i to je jedna sveobuhvatna pouka. Ne traži Božiju pomoć da bi se podigla tvoja sujeta. Gospod demonsko lukavstvo koje podstiče ljudsku gordost, u naše ime odbija ovom rečju. Kada nam zaista bude trebalo, Bog će pokazati svoju silu. Dakle, treba videti kako treba da se odnosimo kada imamo neku priliku da nas ljudi hvale. Obavezno i najvažnije je da se tada smirimo i da pogledamo u svoju dušu i vidimo koliko smo grešni i koliko smo mali, jer to može da nas ponese.

Tumačeći treće (poslednje iskušenje) Hristovo, kada je nečastivi ponudio Hristu sva carstva ovoga sveta ako mu se pokloni, Mitropolit je rekao da je Hristos odgovorio onim što je razorno za đavola. „U ovome svetu čovek je postavljen kao sveštenoslužitelj. Kao saradnik Božiji, ali đavo pokušava da iskoristi ono što je inače dato čoveku. Ima čovek mogućnost, da bude gospodar nad prirodom, ali sa smirenjem i ako služi Gospodinu. Ako čovek služi Gospodu, njemu je dato sve što mu treba i sve mu je pokorno i sve mu je od koristi. Ništa mu neće biti uskraćeno, ako zaista služi Gospodinu. Ako to čovek hoće da zadobije drugim putem, to je izvor mnogih iskušenja. Može čovek biti veoma obrazovan, vrlo pošten, da učini dobra dela, ali da je veliki karijerista. Može biti i da je verujući čovek. Može biti da je i u mantiji, ali ako je karijerista i ako hoće on uvek napred da ide, sve će pogaziti. I dušu i veru.“

Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije je naveo da je sve ovo zapisano da bismo mi izvukli pouku i da bismo naučili šta znači „da se ovaj rod, sva demonska iskušenja i sve strasti i slabosti leče postom i molitvom i da se naučimo da postimo tako da idemo u toku posta putem Hristovim. Tako polako ulazimo u završetak, prošli smo već sredinu Časnog posta i već se nazire kraj velikog podviga. Dolazimo do nedelje stradanja Hristovoga. Ta završna nedelja je kulminacija svega. Priprema od 40 dana posta je priprema za Veliku nedelju.“