Tajanstveni ključ književnog biografa posvećen Radovanu Popoviću

Užice – Cjelovit novi broj časopisa za književnost, umjetnost i kulturu 'Međaj', koji izdaje Užička Narodna biblioteka, posvećen je Radovanu Popoviću.

Sa njegovim književnim razgovorima, zapisima iz bogatog književnog arhiva, pismima i posvetama znamenitih, recenzijama, kritikama…

Tu su tekstovi i pesme o Radovanu koje su pisali Gojko Tešić, Ljubivoje Ršumović, Ljubisav Andrić i Vito Mir Pavlović, mnoge Radovane besede, zabeleške, prikazi, pa i scen ska povest «Duka od Trebinja» o pesniku Jovanu Dučiću koju je sačinio.

U osnovi je, naravno, Popovićeva biografija, kao novinara i autora mnogih životopisa naših najznačajnijih pisaca. Rođen 1938. u Dubu kod Bajine Bašte, novinarsku karijeru je započeo u Užičkim 'Vestima', a od 1966. nastavio u 'Politici', najpre kao dopisnik iz Sarajeva i Novog Sada, potom kao novinar Kulturne rubrike i urednik Kulturnog dodatka (do 1993).

Objavio je, počev od sedamdesetih, desetine knjiga o našim vodećim književnim stvaraocima, njihovim delima i biografijama: Isidori, Andriću, Crnjanskom, Meši, Desanki, Dvici, Jovanu Dučiću, Ćopiću, Vasku Popi, Dobrici Ćosiću, Pavicu, Branku Miljkoviću, Matiji, Mihizu, Miodragu Bulatoviću, Slavku Vukosavljeviću, Kašaninu, Dobrici Ericu, Tišmi, o srpskim piscima,slikarima i diplomatama. Stvarački je aktivan i u ovo doba: 2024. je objavio «Andrić i Crnjanski – dva životopisa», a lani priredio nekoliko knjiga.

Radovan je dobitnik nagrada «Laza Kostić», Matice srpske, Oktobarske grada Beograda, Vukove nagrade, Povelje Srpske književne zadruge, Zlate značke KPZ Srbije, Račanske povelje, Povelje s medaljom Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte i drugih. Član je Srpskog PEN kluba, živi i radi u Beogradu.

«Radovan Popović je veliki, blistav, neponovljiv stvaralac u kontekstu srpske kulture. Jedan je od retkih novinara pisaca koga odlikuje otvorenost, velika znatiželja, veliko znanje činjenica kojima je pristupao sa strašću i posvećenošću. Na osnovu njegovih filigranskih zapisa, komentara, tumačenja može se rekonstruisati i istorija književnog i umetničkog života na jugoslovenskim prostorima poslednjih decenija 20. veka. Vjerujte mi: ne grešim ako kažem da je jedan od rijetkih novinara nekad sjajne ’Politike’ čije su stranice kulture i subotnji Kulturni dodatak uređivao i oblikovao na najuzbudljiviji način – i to se pamti dan-danas», zapiso je pored ostalog Gojko Tešić, a objavio ovaj broj «Međaja».

U tekstu «Kljuc(aonica) Radovana Popovića» Ljubisav Andrić beleži: «Ono pred čim ostajemo zadivljeni čitajući Popovićeve biografije od prve napisane, Isidorine, jeste pronađeni ključ ne samo podesan za tu kaludžerski zatvorenu ćeliju usamljenice sa Topčiderskog brda, nego i za ključaonice svih izabranika o kojima je pisao. Posednik istančanog, suptilnog, rafiniranog senzibiliteta, bolje reći 'pravog unutrašnjeg života', Popović ima nešto više i vrednije od tog pronađenog tajanstvenog ključa za ove brave – ima ono unutrašnje oko kojim se sagledava sudbinsko i tajanstveno u ljudima.»

»Zaslužan za priređivanje tog broja «Međaja» (sa oko 370 stranica), glavni i odgovorni urednik Zoran Jeremić uvrstio je, uz ostalo, i razgovor (iz 2023) novinara Zorana Žeravčića sa Radoman Popovićem, u kojem najznačajniji biograf srpske književnosti sumira: »Sada, kad bacim pogled iza sebe, čini mi se da život nisam proćerdao uzalud kad sam iz Duba, godinama čuvao ovce i goveda, krenuo na putovanje ne znajući gdje će me odvesti. A kad dođe sudnji dan, eto me opet konačno u Dubu, gdje sam pored roditelja podigao sebi bijeg! I što rekao jedan veliki persijski pjesnik iz 11. vijeka, predstoji mi put sa koga se niko nije vratio, tajne puta da opiše…«

Politika

Pridružite nam se na Vaјberu i Telegramu: Continue Reading Previous Na današnji dan 1781. godine u svoјoј rezidenciјi u Stanjevićima: Umro vladika Sava Petrović