Istrajni propovjednik pozorišne utopije: Odlazak Nikolaja Koljade

Nikolaj Vladimirovič Koljada, ruski dramski pisac, reditelj, glumac i pozorišni pedagog, preminuo je 2. marta 2026. u Jekaterinburgu u Rusiji. Povodom odlaska ovog velikog autora beogradsko pozorište Atelje 212 podelilo je sjećanje na njega, koje potpisuje prevodilac i Koljadin prijatelj Novica Antić.

Koljada je bio jedan od najznačajnijih savremenih ruskih dramskih pisaca. Njegove drame izvođene su diljem Evrope i svijeta, a u Jekaterinburgu je osnovao jedno od prvih privatnih pozorišta u Rusiji, Koljada teatar, gdje je pozvao mlade glumice i glumce od kojih su mnogi kasnije postali zvijezde. Predavao je dramaturgiju na Pozorišnoj akademiji u Jekaterinburgu. Njegovo pozorište vremenom je preraslo u ono što teatrolozi sada nazivaju Uralskom školom dramaturgije.

Jovan Ćirilov, jedan od važnih romantičnih zagovornika njegovog rada, prisjetio se susreta: “Pre više od četvrt veka Jovan Ćirilov mi je sa jednog od svojih mnogobrojnih putovanja doneo tekst otkucan starovremenskom pisaćom mašinom. Dali su mi u Moskvi, pojavio se neki novi pisac, mnogi ga hvale, a mnogi, posebno stariji, strašno kude. Pogledaj šta je to.” Bila je to Koljadina drama “Praćka”.

Nikolaj Koljada, sin radnika čiji su preci u staljinska vremena prinudno kolonizovani u kazahstanske stepe, postao je jedan od najznačajnijih ruskih savremenih dramskih pisaca. Njegove drame izvođene su u Rusiji, Njemačkoj, Poljskoj, Bugarskoj, SAD, Ukrajini, Mađarskoj, Francuskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i drugim zemljama. U Jekaterinburgu osnovao je “Koljada teatar”, jedno od prvih privatnih pozorišta u Rusiji, gdje je pozvao mlade glumce i glumice koje su kasnije postale zvijezde. Koljada je predavao dramaturgiju na Pozorišnoj akademiji u Jekaterinburgu, a mnogi njegovi studenti su praizveli predstave u njegovom pozorištu.

Svakog proleća organizovao je festival na koji su dolazila pozorišta iz Rusije i inostranstva, ugledni reditelji i teatroloci. Kolja, kako smo ga zvali, bio je više puta u Beogradu. Prvi put, prije mnogih godina, kada ga je Jovan Ćirilov pozvao u žiri BITEF-a. “Znaš, tvoji Srbi su na isti način ludi kao i Rusi.” Voleo je Beograd, iako ga je to ludilo pogađalo. Kolja mi je često slao snimke s proba koje je režirao, a pre dve nedelje poslao mi je glasovnu poruku: “Kako si, Novice? Ja nisam baš najbolje. Znaš, ovaj svet više ne prepoznajem kao svoj.”

Nikolaj Koljada nije samo pisac, već i tvorac sopstvene poetske koreografije: njegovo pozorište bilo je mesto gde se sve odvijalo zajedno, a 13 stanova koje je kupio zaslužnim glumcima bili su simbol njegove posvećenosti. Iznad pozorišta nalazili su se njegovi stanovi, a pored pozorišta je postojao skromni restoran za goste i zaposlene u Koljada teatru. U teatru svi rade sve; gostima na festivalu pravili su scenografiju po skicama koje su im pre nekoliko meseci dostavljene. Scenografija za naše predstave bila je jednostavna: trava koja prekriva scenu, veliki sto, ljuljaška, šporet na kojem se kuva pekmez, i nebo. Koljada je često insistirao da pozorište bude otvoreno i pristupačno, a pri ulasku u njegovu ustanovu dočekivao ih je Koljada sam koji cepa karte.

Koljada je bio čovek konkretne radosti za druge. Glumcima je kupovao stanove, otkrivao mlade talente, za glumice u penziji pisao drame u kojima će igrati velike glavne uloge, a ne epizode. Njegovi studenti dramaturgije praizvedbe su često imali u njegovom pozorištu, a decenijama je bio naš savremenik. Sada je u drugoj dimenziji, u večnosti, u pozorišnoj svevremenosti. Hvala mu za radost, zaključuje Novica Antić u sjećanju na pisca.

U tekstu naslovljenom “Čovek radosti” Tatjana Mandić Rigonat se oprostila od Koljade: “Volela sam da čitam Uralske bajke. Ko zna koliko puta sam u detinjstvu pročitala Kameni cvet. A onda sam 2018. stigla do podnožja Urala i doživela istinsku pozorišnu bajku, zahvaljujući Nikolaju Vladimiroviču Koljadi, pozorišnom čarobnjaku. Koljada pisac, Koljada glumac, Koljada reditelj, Koljada pozorišni pedagog, Koljada osnivač Koljada teatra, Koljada osnivač Međunarodnog festivala savremene uralske dramaturgije “Kolyada plays”.”

Njegovo pozorište ostavilo je trag i u Crnoj Gori: Koljadina drama “Kokoška” igrana je i na festival Grad teatar u Budvi, 1999. godine, u režiji Jagoša Markovića.

Njegov život i rad ostaju inspiracijom novim generacijama: njegov jedinstveni pristup stvaranju, posvećenost studentima i često povezivanje s teatrom kao životnom utopijom ostaju poruka mnogima da pozorište može biti mjesto radosti i zajedništva.