Henri Miler o starosti i slobodi

Henri Miler, američki književnik poznat po svojoj spisateljskoj disciplini i buntovništvu, piše o tome kako treba (o)stariti, a pritom sačuvati mladost duha. "Od toga kako se čovek postavlja prema trenutku", zapisao je Miler 1939. godine, "zavisi da li će život biti promašen ili plodonosan".

U svojoj dugoj karijeri, Miler je nastojao da se usmeri ka plodnosti, bilo kroz stvaralaštvo ili filozofsku promišljanja. U eseju "O punjenju osamdesete" (On Turning Eighty), objavljenom 1972. godine, razmatra mladost i sreću, ističući da ako sa osamdeset godina nisi bogalj ili invalid, te ako uživaš u životu, onda si srećan čovek.

Miler naglašava da je važno ne biti umoran duhom i da, ukoliko si sposoban da se zaljubljuješ i opraštaš, već si pola bitke dobio. On se osvrće na svoje prijatelje, ističući divljenje prema starijim ljudima koji ostaju mladi u duši, poput Pabla Kazalsa i Pabla Pikasa.

Pored toga, Miler razmatra i naličje uspeha, ističući da može donijeti više obaveza nego radosti. Uspon u karijeri često dovodi do gubitka slobode, a pravi izazov postaje kako ostati slobodan i raditi ono što zaista želiš.

„Osnovni karakter ljudi ne menja se tokom godina“, smatra Miler, dodajući da uspeh često samo pojačava mane i nedostatke. On se osvrće na svoje mladalačke greške, prepoznajući ih u ponašanju mladih.

Miler ističe da sa osamdeset godina doživljava vedrinu koju ranije nije imao, naglašavajući da ne bi želeo ponovo da bude tinejdžer. Njegova radoznalost i čuđenje ostaju ključni za njegov život.

U zaključku, Miler poručuje da je važno ne shvatati život previše ozbiljno i da je njegov moto oduvek bio: "Uvek vedar i svetao". Na kraju, on vidi svoj život više kao komediju nego kao tragediju, naglašavajući da se prilagodimo životu ili tonemo na dno.