Samit EU: Olakšanje zbog kredita Ukrajini

Šefovi država i vlada EU razgovaraju na Kipru u geopolitički napetim vremenima. Na dnevnom redu su rat sa Iranom, rastuće cene energije i budžet Evropske unije. No, postoji razlog za slavlje – zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu zvanično je odobren, nakon što je nedavno obnovljen protok nafte kroz naftovod Družba. Usvojen je i 20. paket sankcija Rusiji, koji su Mađarska i Slovačka prethodno blokirale.

Predsednik Kipra, Nikos Hristodulides, dočekao je svoje kolege iz EU uz impresivnu kulisu marine u letovalištu Aja Napa. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski hvalio je ovaj trenutak kao „veliki dan“ nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. Naglasio je koliko je Ukrajini očajnički potreban novac, posebno za obnovu energetske infrastrukture. Fon der Lajen je istakla da bi prva tranša od 90 milijardi evra mogla biti isplaćena ovog kvartala, pri čemu je jedna trećina sredstava namenjena budžetu Ukrajine, a dve trećine odbrani.

Šefovi država i vlada EU izrazili su olakšanje. „Veoma sam zahvalan što je kredit Evropske unije sada konačno oslobođen“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

Mađarski premijer Viktor Orban nije prisutan na samitu, iako je u decembru blokirao kredit Ukrajini. Šefovi država i vlada nisu ga javno kritikovali, verovatno osjetivši olakšanje u vezi sa dešavanjima u Mađarskoj. Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je: „Sada vidim mogućnost da glasanje u Evropskoj uniji ne bude zloupotrebljeno i da 26 zemalja ne budu taoci“. Sledeći korak za Ukrajinu, prema rečima predsednika Saveta EU, Košte, jeste otvaranje prvih klastera u pregovorima o pristupanju Uniji, što je Orban takođe želeo da spreči.

Kiparski domaćin Hristodulides naglasio je da trenutna geopolitička situacija pokazuje da za Evropsku uniju postoji samo jedan put – put strateške autonomije i najveće moguće nezavisnosti. To se tiče konkurentnosti, snabdevanja energijom, ali i bezbednosne i odbrambene strukture. Kipar trenutno predsedava rotirajućim Savetom EU, a njegova geografska pozicija, bliža Libanu i Turskoj nego partnerima iz EU, postavlja dodatne izazove. Ranjivost tog položaja postala je očigledna na početku rata sa Iranom, kada je britansku vojnu bazu na Kipru pogodio dron.

Hristodulides planira da iskoristi ovaj događaj kao povod za razgovor o Članu 42, stavu 7 – klauzuli EU o uzajamnoj pomoći. Potreban je plan za situacije kada se neka država pozove na tu klauzulu, s obzirom da Kipar nije članica NATO. Cene energije u Evropi, kao i širom svijeta, naglo su porasle zbog rata sa Iranom i tekuće blokade Ormuskog moreuza. Lideri EU planiraju da u naredna dva dana razgovaraju o tim pitanjima, kao i o budžetu Evropske unije, pri čemu se formalne odluke ne očekuju.