Rat na Bliskom istoku donio novu energetsku krizu Evropi

Evropa se ponovo suočava sa energentskom krizom, ovaj put usljed tekućih sukoba na Bliskom istoku. Sedam meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optužila je Rusiju za manipulaciju energetskim tržištem EU. "Draže im je da spale gas nego da ga isporuče", izjavila je ona, dok su cijene energenata nastavile da rastu, pogađajući potrošače širom kontinenta.

"Ovo tržište više ne funkcioniše. Ovo je rat protiv naših energenata, rat protiv naše privrede, rat protiv naših vrednosti i rat protiv naše budućnosti", dodala je Fon der Lajen, naglašavajući potrebu za smanjenjem zavisnosti od ruskog gasa u korist pouzdanijih partnera kao što su SAD i Norveška.

Četiri godine poslije, duboko nezadovoljstvo energentima ponovo je prisutno u Evropi. "Zakleli smo se da ćemo naučiti nešto. Obećali smo da će se stvari promeniti, ali evo nas opet", izjavio je jedan evropski diplomata. Sa rastućim šokom izazvanim sukobima na Bliskom istoku, evropski lideri se suočavaju sa panikom zbog cijena energenata.

Umjesto da se usredsrede na dugoročne planove o konkurentnosti, oni traže kratkoročna rješenja, što podseća na situaciju iz 2022. godine nakon ruske invazije. "Ne možemo stalno da se ponovo vrtimo u krug. Negde nešto mora da se promeni", dodao je diplomata.

Evropa se sada oslanja na Norvešku i SAD za snabdevanje energentima. Iako su smanjili zavisnost od Rusije, pitanje energetske sigurnosti ostaje aktualno. U međuvremenu, Kriza izazvana sukobima na Bliskom istoku može dodatno pogoršati situaciju, jer blokada Ormusnog moreuza, vitalnog plovnog puta za naftu, može izazvati nagli skok cijena energenata.

Den Marks, specijalista za energetsku bezbednost, ističe da će Evropa uspeti da obezbijedi energente u trenutnoj krizi, ali naglašava važnost smanjenja zavisnosti od spoljnih dobavljača. "Ovaj izbor između ruskih energenata i nestabilnosti svetskog tržišta veoma je loš izbor za Evropu", rekao je on.

Evropski lideri sada moraju razmišljati o izgradnji jačih energentskih zaliha i reorganizaciji potrošnje energije kako bi se pripremili za buduće krize. Uloga Norveške kao najvećeg dobavljača gasa za EU donosi svoje izazove, dok se kontinent suočava sa neizvjesnošću na globalnom tržištu energenata.