Briusel pokreće pravne postupke protiv Budimpešte

Evropska komisija ponovo je upozorila Mađarsku da mora da uskladi svoje propise sa pravom Evropske unije i ukine ograničenja na izvoz građevinskog materijala, inače bi se mogla suočiti sa novim sudskim postupkom i značajnim finansijskim kaznama.

Briusel je pokrenuo ovaj formalni korak u okviru mehanizma nadzora nad primenom prava EU, nakon što Budimpešta nije ispunila presudu Suda pravde Evropske unije iz novembra 2025. godine, kojom je utvrđeno da mađarske mere ograničenja izvoza krše jedno od ključnih načela Unije – slobodno kretanje robe na jedinstvenom tržištu. Evropska komisija je sada uputila Mađarskoj takozvano pismo formalnog obaveštenja na osnovu člana 260 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.

Mađarske vlasti imaju rok od dva meseca da dostave objašnjenje i plan kako će uskladiti svoje propise sa evropskim pravom. Ukoliko odgovor ne bude zadovoljavajući, Komisija može ponovo da uputi slučaj Sudu pravde EU, ovoga puta sa zahtevom da se Mađarskoj izreknu novčane kazne koje mogu biti veoma visoke.

Sporne mere uvedene su 2021. godine, u vreme kada su globalni lanci snabdevanja bili ozbiljno poremećeni usled pandemije kovida-19. Mađarska vlada je tada obrazložila da su ograničenja neophodna kako bi se sprečile nestašice građevinskog materijala na domaćem tržištu i kako bi se stabilizovale cene u sektoru građevinarstva, koji je u tom periodu bio pod snažnim pritiskom. Prema tim propisima, kompanije koje su želele da izvoze određene vrste građevinskih proizvoda morale su da unapred obaveste državne organe.

Pored toga, država je zadržala pravo preče kupovine tih materijala pre nego što bi mogli biti prodati kupcima u inostranstvu. Iako je Vlada Mađarske insistirala na stavu da je reč o privremenim merama koje su donete u izuzetnim okolnostima, Evropska komisija je od samog početka izražavala sumnju da one faktički predstavljaju ograničenje izvoza prema drugim državama članicama.

Unutar jedinstvenog tržišta EU takve barijere se, prema ocenama analitičara, posmatraju kao ozbiljno narušavanje principa ravnopravne trgovine, jer omogućavaju državama da zadržavaju robu za sopstvene potrebe i time narušavaju balans ponude i potražnje u ostatku Unije. Sud pravde Evropske unije je u novembru 2025. godine presudio da Mađarska nije ispunila svoje obaveze iz evropskih ugovora.

U presudi je navedeno da sporne mere imaju jasan cilj ograničavanja izvoza i da njihov efekat odgovara kvantitativnim ograničenjima, što je po pravilu zabranjeno pravom EU. Sud je takođe utvrdio da su mađarske vlasti prekršile procedure koje važe za donošenje tehničkih propisa, jer su nova pravila usvojena pre isteka obaveznog perioda u kojem Evropska komisija i druge države članice mogu da razmotre predložene mere.

Pored toga, Budimpešta nije na vreme obavestila Briusel o izmenama u regulativi, što je dodatno pogoršalo pravni položaj zemlje. Spor oko izvoza građevinskog materijala nije jedini pravni problem koji Mađarska trenutno ima sa institucijama Evropske unije. Evropska komisija je istog dana pokrenula i druge postupke protiv Budimpešte.

Jedan od njih odnosi se na primenu evropskih pravila za borbu protiv prevara koje štete budžetu EU. U tom slučaju Mađarska i Poljska dobile su obrazloženo mišljenje jer nisu u potpunosti primenile direktivu koja usklađuje definicije krivičnih dela, sankcije i nadležnosti u slučajevima koji se tiču finansijskih interesa Unije. Prema oceni Komisije, u mađarskom zakonodavstvu i dalje postoje nedostaci, posebno kada je reč o efikasnosti pojedinih kaznenih mera.

Pored toga, EK je pokrenula postupke protiv 19 država članica, među kojima je i Mađarska, jer nisu dostavile nacrte nacionalnih planova za obnovu i modernizaciju zgrada. Ti planovi su predviđeni revidiranom Direktivom o energetskim performansama zgrada i predstavljaju jedan od ključnih instrumenata evropske klimatske politike. Države članice treba da pokažu kako će u narednim decenijama obnoviti svoj građevinski fond, poboljšati energetsku efikasnost i postepeno dekarbonski sektor zgradarstva do 2050. godine.

Mađarska sada ima rok od dva meseca da odgovori na sve pokrenute postupke i da pokaže spremnost da ispravi sporne propise. Ukoliko se to ne dogodi, Evropska komisija može odlučiti da slučajeve uputi Sudu pravde Evropske unije, što bi moglo dovesti do novih presuda i finansijskih sankcija. Za Budimpeštu to bi značilo ne samo pravni i politički pritisak već i potencijalne troškove koji bi se merili milionima evra.