Zašto bi ECB mogla povećati kamatne stope uprkos slaboj ekonomiji EU

Evropska centralna banka (ECB) mogla bi biti primorana da poveća kamatne stope uprkos riziku od daljeg slabljenja ekonomije evrozone, jer čak i neki od njenih opreznijih kreatora politike gube povjerenje da će naftni šok izazvan ratom u Iranu brzo izblijedjeti.

Guverner Centralne banke Malte Aleksandar Demarko – koga je 'Politico' opisao kao zvaničnika koji obično favorizuje niže kamatne stope kako bi podržao ekonomski rast – upozorio je da ECB možda više neće moći da ignoriše inflaciju izazvanu najnovijim tržišnim previranjima i da bi na kraju mogla biti primorana da pooštri monetarnu politiku kako bi spriječila pritisak na cijene da se širi kroz ekonomiju. 'Izgledi da se prebrodi ovaj šok sada blednu, s obzirom na produženje sukoba i izgledi da cijene nafte ostanu visoke duže vrijeme', rekao je Demarko za briselski portal.

ECB je zadržala svoju ključnu depozitnu kamatnu stopu nepromijenjenom na dva posto u aprilu, ali je upozorila da bi produženi sukob i visoke cijene energenata mogli još više da se preliju u širu inflaciju – što će podstaći zahtjeve radnika za većim platama, dok će preduzeća dodatno povećati cijene. Većina ekonomista koje je anketirao Rojters očekuje da će ECB povećati kamatne stope za 25 baznih poena na 2,25 procenata na sljedećem sastanku zakazanom za 11. jun. Takođe predviđaju najmanje dva, potencijalno tri, povećanja u 2026. godini kako bi se borili protiv rastuće inflacije vođene energetskom krizom.

Međutim, čak i ako rat na Bliskom istoku bude završen do juna, to 'možda neće dovoljno ohladiti cijene energenata da kreatori politike ne reaguju', upozorio je Demarko. Od kada su SAD i Izrael napali Iran krajem februara i doveli do haosa u Ormučkom moreuzu, sirova nafta 'brent' je nakratko skočila iznad 120 dolara po barelu krajem aprila. Posljednjih nedelja se kreće oko 100, značajno više u poređenju sa oko 70 dolara pre krize.

Veće kamatne stope u mnogim slučajevima mogu pomoći u obuzdavanju inflacije smanjenjem potražnje u cijeloj ekonomiji i usporavanjem brzine rasta cijena. Međutim, protivnici tvrde da ECB ne bi trebala da žuri sa povećanjem kamatnih stopa, upozoravajući da viši troškovi zaduživanja ne mogu riješiti osnovni problem poremećenog snabdijevanja naftom i da bi umjesto toga mogli produbiti ekonomsko usporavanje. I potpredsednik ECB-a Luis de Gindos i guverner Banke Francuske Fransoa Vilerua de Galo nedavno su pozvali na više podataka pre zaoštravanja politike.

Glavni ekonomista 'Berenberga' Holger Šmiding smatra da, s obzirom na slab rast i rastuću nezaposlenost, radnici vjerovatno neće tražiti povišice. Kritičari zaoštrenije politike također tvrde da je trenutni šok posljedica geopolitičkih faktora, što znači da povećanja rizikuju da ponove široko kritikovanu odluku ECB-a iz 2011. godine o povećanju kamatnih stopa u već krhkoj ekonomiji.

Tokom krize suverenog duga evrozone 2011. godine, ECB je dva puta podigla kamatne stope pokušavajući da obuzda inflaciju izazvanu rastom cijena nafte i robe tokom Arapskog proljeća na Bliskom istoku i u sjevernoj Africi. Politička nestabilnost i sukobi u glavnim zemljama proizvođačima nafte, posebno u Libiji, podigli su cijenu 'brenta' iznad 120 dolara po barelu, što je dovelo do toga da inflacija u evrozoni pređe cilj ECB-a od dva procenta. Istovremeno, nekoliko ekonomija evrozone, uključujući Grčku, Italiju, Španiju i Portugal, već su bile pod ozbiljnim finansijskim pritiskom nakon finansijske krize 2008. godine. Kritičari su kasnije tvrdili da je ECB, tada predvođena Žan-Klodom Trišeom, pooštrila politiku u najgorem mogućem trenutku, pomažući da se ekonomija evrozone vrati u recesiju. Centralna banka je na kraju promijenila kurs kasnije te godine pod novim predsednikom Mariom Dragićem.

U skorije vreme, mnogi ekonomisti su tvrdili da je ECB reagovala previše sporo tokom energetske krize koja je uslijedila nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Kreatori politike su u početku tretirali skok cijena energenata kao privremen i odložili su veće mjere pooštravanja. Inflacija se na kraju popela iznad 10 posto u oktobru te godine, primoravajući ECB na najbrži ciklus povećanja kamatnih stopa ikada zabilježen, pri čemu su troškovi zaduživanja porasli iz minusa na 4 posto za nešto više od godinu dana. Kritičari kažu da je odlaganje učinilo konačni ciklus zatezanja mnogo bolnijim za domaćinstva i preduzeća.

Ekonomija evrozone je već bila u problemima pre nego što je udario naftni šok rata u Iranu. Njemačka ekonomija – tradicionalno industrijski motor bloka – smanjila se za 0,3 posto u 2025. godini nakon što se smanjila za 0,2 posto prethodne godine, prema zvaničnoj statistici, jer su proizvođači nastavili da se bore sa visokim troškovima energija, slabom globalnom potražnjom i padom konkurentnosti. Evropska komisija je u martu upozorila da bi čak i kratkotrajni poremećaj mogao smanjiti rast u 2026. godini za 0,4 procentna poena u odnosu na prognozu rasta od 1,2 posto pre sukoba. Domaćinstva širom bloka takođe se još uvijek oporavljaju od godina povišene inflacije koja je smanjila kupovnu moć i povećala troškove stanovanja, hrane i zaduživanja nakon vrhunca inflacije 2022. godine. Ekonomisti upozoravaju da bi još jedan produženi skok cijena energenata mogao dodatno oslabiti potrošnju i industrijsku proizvodnju u trenutku kada je oporavak evrozone i dalje krhak.

EU ima alternativne dobavljače nafte van Bliskog istoka, uključujući Norvešku, Sjedinjene Države i Rusiju. Analitičari, međutim, kažu da ni Norveška ni SAD nemaju dovoljno slobodnih kapaciteta da u potpunosti nadoknade produženi poremećaj u Zalivu. U međuvremenu, tokovi ruske nafte nisu direktno izloženi krizi u Ormučkom moreuzu. Zemlja i dalje snabdeva neke zemlje EU putem izuzeća i cevovodnih ruta uprkos sankcijama uvedenim nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Brisel pokušava da postepeno ukine preostali uvoz ruskih fosilnih goriva iz političkih i strateških razloga, tvrdeći da zavisnost od Moskve predstavlja dugoročne bezbjednosne rizike. Najnoviji energetski šok je zakomplikovao ove planove, a Evropska komisija je nedavno odložila predlog za trajnu zabranu uvoza ruske nafte.