Inflacija će rasti i nakon okončanja sukoba na Bliskom istoku

Trenutna globalna nesigurnost, koja je prouzrokovala energetsku krizu i skok cijena hrane, obara rast, ali diže inflaciju, što će sigurno uticati na Crnu Goru i njenu ekonomiju, ukazao je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris govoreći na drugoj Red konferenciji, u okviru prezentacije “Makroekonomski pregled Crne Gore 2026: Uticaj globalnih događaja, trenutno stanje i prognoza”.

Istakao je da se ekonomski rast zbog rastućih geopolitičkih tenzija, prognoziran na 3,4 odsto, sada očekuje u rasponu od 2,9 do 3,1 odsto. Najviše su ovim pogođene zemlje zavisne od uvoza energenata i spoljnog finansiranja, u koje spada i Crna Gora. U EU i eurozoni očekuje se spor ekonomski rast, što ima direktan uticaj na region i Crnu Goru, imajući u vidu snažnu ekonomsku povezanost sa tim tržištem.

Istovremeno, Fabris je kazao da globalna inflacija ponovo dobija na značaju. Nakon perioda smirivanja, rast cijena energenata i hrane doveo je do njenog ponovnog ubrzanja, sa projekcijom od oko 4,4 odsto na globalnom nivou. “Inflacija je iznad nivoa i očekuje se da će ove godine stopa inflacije biti ista. Očekujem da će region imati problem s inflacijom u srednjoročnom roku i nakon okončanja tekućih sukoba na Bliskom istoku. U tom konfliktu veoma je važno da rast zarada prati rast produktivnosti, da se upravlja adekvatno agregatnom tražnjom, da se ne dođe u situaciju da preveliki nivo javne potrošnje ili prevelika kreditna aktivnost povećaju stopu inflacije”, izjavio je bivši dugogodišnji viceguverner Centralne banke Crne Gore.

Fabris je rekao da su glavne prepreke za veći rast crnogorske privrede niska produktivnost, nedovoljan nivo investicija i visoka osjetljivost na spoljne faktore. Govoreći o tržištu nekretnina, Fabris je ocijenio da postoji prostor za njihov rast, ali ne u skorijoj budućnosti. “U kratkog roku može se očekivati blaži pad, jer će postati teže odobriti procedure boravka stranaca u Crnoj Gori, što će smanjiti tražnju. Dugoročno, očekujem rast cijena nekretnina”, rekao je Fabris.

Prezentaciju o stanju na tržištu nekretnina održao je predsjednik Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Crne Gore Mile Gujić. Iako statistika, kako je naveo, govori da su cijene kvadrata stana porasle na prosječnih 2.200 eura do kraja prošle godine, brojke sa terena govore drugačije, jer nezvanično, cijene su znatno više i premašuju zvanične podatke i za 20 odsto, naglasio je Gujić.

Naveo je i da su na Primorju većina kupaca stranci, dok su kvadrati u centralnom dijelu države, u Podgorici prije svega, interesantniji domaćim državljanima. Gujić je ukazao i na procjenu interesovanja za kupovinu nekretnina u budućem periodu. “Fokus će biti na premijum nekretninama, sa vilama sa pogledom na more. U Podgorici možemo očekivati nastavak kupovine domaćih kupaca”, kazao je Gujić.

Ministar pomorstva i koordinator resora saobraćaja Filip Radulović je kazao da Crnu Goru ove godine očekuje nekoliko putnih projekata, a posebno je istakao početak radova na drugoj dionici auto-puta. Dodao je da podržava davanje aerodroma pod koncesiju, napominjući da se u infrastrukturu naših vazdušnih luka nije ulagalo 15 godina.

Predsjednik Opštine Berane Đole Lutovac naglasio je da je ulaganje u putnu infrastrukturu uticalo na povećanje prihoda beranske opštine. Izvršni direktor Er Montenegra Vujadin Stojanović rekao je da svako ulaganje u infrastrukturu povećava i avio-povezanost. Naglasio je da u toj kompaniji ne gledaju na Viz er kao na konkurenciju, već kao na nekog ko je primjer za potpuno drugačiji način poslovanja. Smatra i da je crnogorsko tržište dovoljno veliko za obje kompanije.