MMF upozorava na energetsku krizu u EU

Evropa rizikuje da se suoči sa ozbiljnom energetskom krizom, koja će zahtevati podršku vlasti privredi i stanovništvu, upozorio je glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Pjer-Olivije Gurenša. On je istakao da je veoma važno da Evropa obnavlja budžetske rezerve i ne odustaje od utvrđenih pravila, jer bi energetska kriza mogla biti prilično snažna.

Prema prognozama Gurenše, produljenje konflikta na Bliskom istoku i negativan razvoj svetske ekonomije mogu dovesti do udvostručenja cena nafte, dok se cene gasa u Evropi i Aziji mogu utrostručiti već 2026. godine. U tom slučaju, prosek cene nafte bi iznosio oko 110 dolara po barelu u 2026. i oko 125 dolara u 2027. godini. Pored toga, cene hrane bi mogle porasti za 5 odsto u 2026. i 10 odsto u 2027. godini.

MMF je korigovao prognozu rasta BDP-a u Evropskoj uniji sa 1,4 odsto na 1,1 odsto u 2026. godini i na 1,2 odsto u 2027. godini. Takođe, očekuje se usporavanje ekonomskog rasta u Sjedinjenim Američkim Državama i slabljenje dolara.

U vezi sa Rusijom, prognozira se da će više cene sirovina dovesti do revizije prognoze rasta za 2026. godinu naviše za 0,3 procentna poena, na 1,1 odsto. Očekuje se da će inflacija u Rusiji ove godine iznositi 5,6 odsto, a da će se do 2027. godine dodatno usporiti na 4,3 odsto.

Što se tiče Srbije, MMF je objavio prognozu prema kojoj se očekuje da će privredni rast usporiti na 2,8 odsto ove godine, dok je prethodna prognoza bila 3 odsto. Očekuje se da će inflacija u Srbiji do kraja 2026. godine iznositi 5,2 odsto. MMF upozorava na pretnju od daljih šteta po proizvodnju i preradu nafte, kao i na dugotrajne poremećaje u globalnoj ekonomiji u slučaju blokade Ormuškog moreuza.

Prognoza globalnog ekonomskog rasta za 2026. godinu snižena je na 3,1 odsto, dok je očekivani rast za 2027. godinu ostao nepromenjen na 3,2 odsto. U nepovoljnijem scenariju, uz veći i dugotrajniji rast cena energije, globalni rast bi mogao da uspori na 2,5 odsto, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto. U još težem scenariju, sa većim oštećenjima energetske infrastrukture, globalni rast bi pao na oko 2 odsto, dok bi inflacija premašila 6 odsto do 2027. godine.