Fiskalni savjet kao ključni faktor u ekonomskim politikama Crne Gore

Kandidati za članove Fiskalnog savjeta, finansijski konsultant Stevan Gajević i ekonomistkinja Lidija Martinović, iznijeli su stavove o očekivanim uticajima na budžetsko planiranje, javni dug, poresku politiku i potrošnju. Gajević je naveo da su akcize trenutno dovoljno smanjene, što čini dodatno smanjenje diskutabilnim sa aspekta prihoda.

Lidija Martinović je predložila smanjenje PDV-a na gorivo kako bi se inflatorni efekat pokušao kontrolisati. Iako odluke Fiskalnog savjeta nisu obavezujuće, Gajević je istakao da bi preporuke trebale biti korektivne i usmjerene prema Vladi, parlamentu i široj javnosti. Naglasio je da Fiskalni savjet neće voditi fiskalnu politiku, ali da će svojim djelovanjem uticati na različite aspekte ekonomije.

Gajević je rekao da će odluke i rad Fiskalnog savjeta biti javni, a fokus će biti na fiskalnim politikama. On smatra da je potrebno voditi konzervativniju fiskalnu politiku, kako bi prihodi prešli rashode. Na pitanje o Fiskalnoj strategiji Vlade, ocijenio je da ona odražava dobru volju, ali je upozorio na deficite u zdravstvenim i penzionim fondovima.

Prema Gajevićevim riječima, Fiskalna strategija će ispuniti očekivanja ako rat na Bliskom istoku prestane, dodajući da je realno očekivati godišnji rast BDP-a od 3,5 odsto. Takođe, upozorio je na rast cijena robe zbog negativnih efekata rata, naglašavajući potrebu za konzervativnom fiskalnom politikom.

Gajević vidi nove izvore prihoda u boljoj valorizaciji državnih resursa, dok kao najveći rizik po budžet ističe bruto zarade u javnom sektoru. Bratislav Pejaković, generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore, rekao je da formiranje Fiskalnog savjeta predstavlja evropsku obavezu koja će povećati povjerenje investitora.

Prema Pejakoviću, trenutni javni dug iznosi 63,5 odsto, dok je neto dug 53,5 odsto. On je naglasio da nije problem u zaduživanju, pod uslovom da se sredstva koriste produktivno. Ekonomistkinja Martinović je dodala da bi formiranjem Fiskalnog savjeta Crna Gora pokazala posvećenost pristupanju EU i usklađivanju sa pravnim i ekonomskim standardima.

Ona smatra da bi se javni dug mogao smanjivati tako što bi se novac uzet na zajam koristio djelimično za vraćanje starih dugova, uz refinansiranje kredita i investiranje ostatka. Takođe je naglasila mogućnost obezbjeđivanja dodatnih prihoda legalizacijom i igrama na sreću.

Na javni poziv za članove Fiskalnog savjeta prijavio se i Slavko Rakočević, koji je kasnije povukao kandidaturu. Od tri kandidata, po jednog bi trebalo da predlože predsjednik države, Vlada i odbor, dok bi Skupština trebala da ih imenuje. Gajević i Martinović nijesu dobili podršku parlamenta prošlog puta.