Svjetske berze nestabilne, Dow Jones pao 0,9 odsto

Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice pao 0,9 odsto na 45.166 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 2,1 odsto na 6.368 poena, a Nasdaq 3,2 odsto na 20.948 bodova. Ti indeksi su oštro pali već petu sedmicu zaredom, pa su Dow Jones i Nasdaq zaronili u područje korekcije, više od deset odsto ispod svojih rekordnih nivoa, prenosi Hina.

To je posljedica velikih oscilacija cijena nafte na povišenim nivoima, jer kriza na Bliskom istoku ne jenjava. Američki predsjednik, Donald Trump, poručio je prošle sedmice da Iran mora pristati na dogovor o završetku rata, ili će napadi SAD-a i Izraela biti još žešći. Iranci, pak, poručuju da je američki predlog za prekid borbi „jednostran i nepravedan“ i, uz rijetke izuzetke, i dalje ne dozvoljavaju prolaz tankera kroz Hormuški moreuz, što održava cijene nafte na povišenim nivoima.

Kako situacija nije ništa jasnija nego prije, berzanski indeksi jedan dan značajno porastu, zahvaljujući nadi ulagača u smirivanje sukoba, a već drugi oštro padnu. „Na tržištu se smjenjuju usponi i padovi, jer ima mnogo kontradiktornih signala. Uz to, ne zna se s kim Trump pregovara, pa je tržište nesigurno“, rekao je strateg u kompaniji Wells Fargo Investment Institute, Doug Beath.

Ulagači se najviše plaše da će povišene cijene nafte izazvati rast inflacije, na šta su već upozorile centralne banke. Zbog toga su splasnule nade ulagača da će američke Federalne rezerve (Fed) u ovoj godini smanjiti kamatne stope. Prije napada SAD-a i Izraela na Iran, ulagači su očekivali da će Fed ove godine smanjiti kamate u dva navrata za po 0,25 procentnih poena i to je bio glavni pokretač rasta cijena dionica. No, sada se više uopšte ne očekuje smanjenje kamatnih stopa Fed-a u ovoj godini.

I na evropskim berzama se trgovalo nesigurno, no većina njih ipak je blago porasla. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,5 odsto na 9.967 bodova, a pariski CAC 0,4 odsto na 7.701 poen. Frankfurtski DAX oslabio je 0,4 odsto na 22.300 bodova.