Uvođenje digitalnog eura: Ekonomisti upozoravaju na zavisnost od američkih kompanija

Više od 60 ekonomista pozvalo je Evropski parlament da podrži uvođenje digitalnog eura, upozoravajući na potencijalne rizike gubitka kontrole nad sopstvenim novcem u eurozoni, što bi moglo dovesti do veće zavisnosti od američkih kompanija. Slaven Popović, izvršni direktor Montenegro berze, smatra da su ovi argumenti donekle opravdani, s obzirom na to da se u brojnim zemljama eurozone sistem oslanja na američke kartične šeme poput Vise, Mastercarda i PayPala.

Popović ističe da je digitalni euro samo jedan od alata, ali ne i jedina linija odbrane Evropske unije od zavisnosti od kartičnih giganata. Prema njegovim riječima, Evropski savjet je već podržao plan Evropske centralne banke da od 2029. godine uvede elektronski ekvivalent gotovine, ali se postavlja pitanje da li će taj predlog dobiti potrebnu većinu u Evropskom parlamentu na ključnom glasanju.

Ekonomisti upozoravaju da bi eurozona mogla izgubiti kontrolu nad sopstvenim novcem, a Popović dodaje da u brojnim zemljama eurozone ne postoji nijedna domaća digitalna platna opcija, zbog čega se sistem oslanja na američke kartične šeme. "Ovakva zavisnost nosi određene rizike, poput geopolitičkih pritisaka, stranih komercijalnih interesa i sistemskih rizika koji su izvan evropske kontrole", rekao je Popović.

Naznačio je da je Njemački odbor za bankarsku industriju ocijenio planove Evropske centralne banke kao previše složene i preskupe. "Nijedne evropske banke nisu u potpunosti saglasne sa projektom uvođenja digitalnog eura u obliku koji je predložen Evropskom parlamentu. U praksi, prema tim planovima, građani bi mogli da drže do 3.000 eura u digitalnom novčaniku kod ECB-a, što bi predstavljalo siguran javni novac", kazao je Popović.

On dodaje da banke strahuju od gubitka dijela depozita koji trenutno služe kao relativno jeftin izvor finansiranja. Ipak, naglašava da je digitalni euro samo jedan od alata i da strah nije u potpunosti opravdan. "Evropska centralna banka dizajnira digitalni euro isključivo kao platno sredstvo, a ne kao investicionu imovinu, što znači da se uvode limiti po korisniku, u iznosu od nekoliko hiljada eura, te da ne postoje kamate na digitalni euro. Kontrola novca i kontrola platne infrastrukture nijesu isto", rekao je Popović.

On takođe naglašava da euro kao valuta ostaje pod punom jurisdikcijom Evropske centralne banke, bez obzira na to da li građani plaćaju karticama američkih platnih šema ili putem evropskih aplikacija. S druge strane, već postoje evropske inicijative poput SEPA platne šeme, koja se u Crnoj Gori operativno koristi od kraja oktobra prošle godine. Popović smatra da je evidentna politika slabog dolara, navodeći da je američka valuta dostigla neke od najnižih nivoa u odnosu na euro. Prema njegovim riječima, već je jasno da postoji politika slabog dolara za koju se opredijelila američka administracija, te da se u narednom periodu može očekivati veoma dinamičan odnos između dvije valute.