Aerodromi Crne Gore planiraju investicije do 300 miliona eura

Aerodromi Crne Gore mogu sami uložiti do 300 miliona eura i birati kreditora, dok se pripremaju za najveći investicioni ciklus u svojoj istoriji. Vlada je najavila proširenje terminala, uvođenje dodatnih gejtova i rekonstrukciju pista. Iz menadžmenta Aerodroma Crne Gore poručuju da kompanija ima dovoljno finansijske snage da sama obezbijedi novac potreban za modernizaciju.

Premijer Milojko Spajić najavio je hitnu izradu novog Master plana za dugoročni razvoj aerodroma u Podgorici i Tivtu, kao i formiranje međuresorskog koordinacionog tijela koje će predvoditi. Cilj je da prioritetni radovi počnu dovoljno brzo kako bi aerodromi spremnije dočekali ljetnju sezonu 2027. godine, prenosi portal Investitor.

Izvršni direktor Aerodroma Crne Gore Roko Tolić procjenjuje da bi za temeljnu modernizaciju dva aerodroma moglo biti potrebno između 200 i 300 miliona eura, ali tvrdi da kompanija taj investicioni ciklus može finansirati bez koncesionara. Plan za Aerodrom Podgorica uključuje izgradnju novog terminala, rekonstrukciju i proširenje platforme, kao i produženje poletno-sletne staze.

Na Aerodromu Tivat planirani su novi terminal, pristanišna platforma i rulna staza, kao i sveobuhvatna rekonstrukcija poletno-sletne staze. Očekuje se da će određeni hitni zahvati biti realizovani već prije naredne ljetnje sezone, uključujući proširenje postojećih terminalnih kapaciteta i uvođenje dodatnih gejtova.

Novi Master plan trebalo bi da utvrdi precizne faze razvoja kompanije tokom narednih deset godina. Njegova izrada je važna jer predstavlja formalni uslov za prijavljivanje projekata za bespovratna sredstva Evropske unije i povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija.

Tolić je u intervjuu za Regionpress kazao da su Aerodromi Crne Gore jedna od finansijski najpotentnijih kompanija u državnom vlasništvu i da interesovanje domaćih i međunarodnih kreditora ne bi izostalo. Aerodromi bi mogli da biraju kreditora i da, uz rast broja putnika, redovno izmiruju obaveze, dok istovremeno finansiraju razvoj.

Međutim, precizan iznos nije moguće utvrditi prije izrade Master plana, a grube procjene pokazuju da bi za potrebne investicije trebalo izdvojiti između 200 i 300 miliona eura.

Potreba za ulaganjima postaje sve hitnija jer broj putnika raste mnogo brže od kapaciteta terminala i drugih aerodromskih sadržaja. Aerodromi Crne Gore su 2025. godine prvi put opslužili više od tri miliona putnika. Menadžment očekuje da bi taj rezultat u 2026. godini mogao biti dostignut već do kraja septembra.

Tolić rast dijelom pripisuje novoj komercijalnoj politici prema aviokompanijama, jer su Aerodromi tokom 2025. prevoznicima koji lete ka Crnoj Gori odobrili gotovo 13 miliona eura podsticaja.

Tvrdnja da Aerodromi mogu sami finansirati ulaganja od nekoliko stotina miliona eura vraća u prvi plan dilemu o budućem modelu upravljanja aerodromima. Postupak razmatranja davanja aerodroma u koncesiju traje godinama, a neizvjesnost je, prema Toliću, postala jedna od najvećih prepreka razvoju.

Najnovije najave pokazuju da Vlada namjerava da započne određena ulaganja i prije konačnog usvajanja Master plana. Rukovodstvo Aerodroma trebalo bi da, u saradnji sa državnim institucijama, odmah počne realizaciju prioritetnih projekata za povećanje kapaciteta.

Rekordan rast saobraćaja potvrđuje da aerodromi imaju snažan poslovni potencijal, ali dalja odlaganja investicija mogu ugroziti kvalitet usluge i rast turizma.