Zašto su ljudi bili mršaviji šezdesetih godina prošlog veka?

U savremenom svetu sve je veći problem gojaznosti, a istraživanja pokazuju da su ljudi šezdesetih godina prošlog veka bili znatno mršaviji. Statistika iz 2019. godine, prema podacima Istrazivanja zdravlja stanovništva Srbije, pokazuje da je 40,5 odsto stanovništva bilo normalno uhranjeno, dok je 57,1 odsto bilo prekomerno uhranjeno, uključujući 36,3 odsto predgojaznih i 20,8 odsto gojaznih.

U 2024. godini, čak 43 odsto Amerikanaca smatra se gojaznim, u poređenju sa samo 13 odsto u šezdesetim. Takođe, u poslednje dve decenije, prevalencija gojaznosti u Evropi je utrostručena. Stručnjaci ukazuju na povećan unos ultraprocesirane hrane kao glavnog uzroka ovih problema, upozoravajući na moguće zdravstvene posledice koje uključuju srčana oboljenja, dijabetes i visok krvni pritisak.

Jedan od ključnih faktora zašto su ljudi nekada bili mršaviji jeste smanjenje konzumiranja domaćih, svežih obroka. U prošlosti su ljudi jeli visokokvalitetne proteine, voće, povrće i mleko, dok su danas često okrenuti brzim rešenjima i prerađenoj hrani. Ova promena u ishrani dovela je do povećanja unosa šećera, masti i ugljenih hidrata.

U šezdesetim godinama, ljudi su bili mnogo fizički aktivniji, jer su poslovi bili zahtevniji i više su se kretali tokom dana. Danas, sa razvojem tehnologije, sve više vremena provodimo ispred ekrana, što dodatno doprinosi smanjenju fizičke aktivnosti. Takođe, deca su nekada više vremena provodila napolju, što ih je činilo aktivnijim.

Na smanjenje fizičke aktivnosti utiče i smanjenje kvaliteta sna. Dok prosečna odrasla osoba danas spava oko 7 sati, tokom šezdesetih su ljudi spavali u proseku 8,5 sati, što može dovesti do povećanja hormona gladi i samim tim do povećanja apetita. Ovi faktori zajedno doprinose sve većem problemu gojaznosti u današnjem društvu.