Građani EU zabrinuti za bezbjednost i žele jaču Uniju

Građani Evropske unije (EU) sve su više zabrinuti za svoju bezbjednost usljed pojačanih geopolitičkih tenzija, a njihova želja je da Unija djeluje jedinstveno i ambiciozno, pokazuje istraživanje Eurobarometra objavljeno danas.

Najveći procenat građana, njih 72 odsto, izražava zabrinutost zbog sukoba u blizini EU, dok 67 odsto strahuje od terorizma. Takođe, značajan broj ispitanika brine i o sajber napadima iz zemalja van EU (66 odsto), prirodnim katastrofama pogoršanim klimatskim promjenama (66 odsto) i nekontrolisanim migracionim tokovima (65 odsto). Zabrinutost izazivaju i rizici vezani za komunikaciju, poput dezinformacija (69 odsto), govora mržnje (68 odsto), lažnih sadržaja generisanih vještačkom inteligencijom (68 odsto), nedovoljne zaštite podataka (68 odsto) i prijetnji slobodi izražavanja (67 odsto).

Istraživanje, koje je sprovedeno od 6. do 30. novembra, pokazuje da 89 odsto građana smatra da države članice EU treba da budu ujedinjenije u suočavanju s globalnim prijetnjama, dok 73 odsto smatra da je Uniji potrebno više sredstava za rješavanje globalnih izazova. Takođe, 86 odsto građana želi da EU ima snažniji glas na međunarodnoj sceni. "Geopolitičke turbulencije imaju veliki uticaj na percepciju Evropljana, pri čemu većina (52 odsto) kaže da je pesimistična u pogledu budućnosti svijeta, 39 odsto u pogledu budućnosti EU, a 41 odsto u pogledu budućnosti svoje zemlje. Ipak, više od tri četvrtine Evropljana (76 odsto) reklo je da su optimistični u pogledu sopstvene budućnosti i budućnosti svoje porodice", saopštio je Evropski parlament.

Prema istraživanju, dvije trećine Evropljana želi da EU ima veću ulogu u zaštiti od globalnih kriza i bezbjednosnih rizika. Kako bi ojačala svoju poziciju u svijetu, 40 odsto ispitanika smatra da bi EU prvenstveno trebala da se fokusira na odbranu i bezbjednost, 32 odsto smatra da fokus treba da bude na konkurentnosti, ekonomiji i industriji, dok 29 odsto prioritet vidi u energetskoj nezavisnosti.

Predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je da geopolitičke tenzije oblikuju svakodnevni osjećaj bezbjednosti Evropljana. "Građani očekuju da EU štiti, da bude spremna i da djeluje zajedno. To je upravo ono što snažnija i samopouzdanija Evropa mora da pruži. Evropa je naš najjači štit", poručila je Mecola.

Na unutrašnjem planu, inflacija i troškovi života nalaze se na vrhu prioriteta kojima Evropski parlament treba da se bavi za 41 odsto građana, dok su privreda i radna mjesta na prvom mjestu za 35 odsto građana, što predstavlja pet procentnih poena više nego u maju 2025. godine. Iako većina ispitanika očekuje da će njihov životni standard ostati stabilan u narednih pet godina, 28 odsto smatra da će opasti, s najvećim procentom u Francuskoj (45 odsto), Belgiji i Slovačkoj (40 odsto).

Kada je riječ o osnovnim vrijednostima koje najviše žele da Evropski parlament brani u Uniji i širom svijeta, većina građana EU na prvom mjestu stavlja mir (52 odsto), zatim demokratiju (35 odsto), slobodu govora (23 odsto), ljudska prava (22 odsto) i vladavinu prava (21 odsto).

Stavovi prema EU i njenim institucijama ostaju pozitivni, iako su u blagom padu u odnosu na istraživanje iz maja. Povoljnu sliku o EU ima 49 odsto ispitanika, što je tri procentna poena manje, dok 17 odsto ima negativnu sliku. O Evropskom parlamentu pozitivno mišljenje ima 38 odsto ispitanika, takođe tri procentna poena manje, dok 20 odsto ima negativno mišljenje. Većina građana vjeruje da je članstvo njihove zemlje u EU dobra stvar – 62 odsto, što predstavlja povećanje od dva procentna poena u odnosu na 2024. godinu. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina imaju pozitivniju percepciju EU i Evropskog parlamenta, optimističniji su u pogledu budućnosti i imaju veća očekivanja od Unije.