Od 'Srbija nam je uzela respiratore' do 'niko nije kriv': Kako je nestalo 600.000 evra

Afera respiratori, koja je potresla crnogorsku javnost u jeku pandemije 2020. godine, ni šest godina kasnije nije dobila svoj epilog – bar ne onakav kakav bi se očekivao u sistemu koji počiva na odgovornosti. Umesto toga, ostala je kao primer kako se kroz kombinaciju političkih izjava, kontradiktornih informacija i institucionalnih odluka – odgovornost može u potpunosti izbrisati.

Bivša vlast je nabavila neupotrebljive aparate, a sve je počelo tvrdnjama da je Srbija konfiskovala respiratore namenjene Crnoj Gori. Tu tezu javno je izneo tadašnji direktor Fonda za zdravstveno osiguranje, ali su vrlo brzo stigli demantiji. Ispostavilo se da respiratori nisu ni stigli do granice, već su se nalazili u Beogradu, na carinskom lageru. Zbog zabrane izvoza medicinske opreme nisu mogli biti isporučeni, nakon čega su – prema dostupnim podacima – prodati drugim kupcima u Srbiji.

Umesto "konfiskacije", radilo se o neuspešnoj nabavci u uslovima ograničenja izvoza. Ipak, u javnom prostoru već je bio uspostavljen narativ o "spoljnom krivcu". Nekoliko meseci kasnije, pažnja javnosti usmerena je na nabavku 33 respiratora, plaćenih oko 600.000 evra. Prema podacima iz dokumentacije, respiratori su nabavljani preko posrednika, uz angažman diplomatsko-konzularnog predstavništva u Turskoj, a deo opreme nije kupljen direktno od proizvođača. Cene su se kretale i do oko 19.000 evra po komadu, iako su, prema pojedinim izvorima, uporedivi uređaji na tržištu bili znatno jeftiniji.

Dodatnu sumnju izazvale su tvrdnje da su pojedini aparati proizvedeni godinama ranije, kao i da su pokazivali tragove prethodne upotrebe. Najozbiljniji deo afere odnosi se na funkcionalnost isporučene opreme. Iz Kliničkog centra je tokom istrage saopšteno da su nakon inicijalnog testiranja uočene greške u radu, odnosno da respiratori "ne isporučuju zadate parametre" i da su zbog toga povučeni iz upotrebe kao nepouzdani.

Dokumenta pokazuju da su ključne fakture i odluke o nabavci potpisali tadašnji čelnici zdravstvenog sistema, uključujući Jevta Erakovića i članove Kriznog štaba – čuvenog NKT-a. Oni su tvrdili da su aparati bili ispravni, da su prošli testiranja i da je problem nastao zbog potrebe za servisom ili kalibracijom. Sa druge strane, novo rukovodstvo zdravstvenih ustanova iznelo je suprotne tvrdnje – da značajan broj respiratora nije bio u funkciji i da se ne može smatrati pouzdanim za upotrebu.

Uprkos svim kontradiktornim nalazima, Specijalno državno tužilaštvo je nakon izviđaja donelo odluku da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka. Krivična prijava je odbačena. Tako je afera u kojoj su u pitanju stotine hiljada evra, sporna medicinska oprema i ozbiljne sumnje u funkcionisanje sistema – završena bez utvrđene odgovornosti. Danas, šest godina nakon početka afere, njeni glavni akteri i dalje su prisutni u javnom i političkom životu. Jevto Eraković je poslanik i jedan od istaknutih predstavnika opozicije.

Afera respiratori, međutim, ostaje bez konačnog odgovora na ključna pitanja: ko je odlučivao, ko je kontrolisao i – da li je iko pogrešio.