Iranska ekonomija na udaru: Blokada Ormusnog moreuza i zavisnost od Kine

Ekonomski pritisak na Iran se pojačava dok režim guši pomorsku trgovinu kroz Ormuski moreuz. Prema riječima analitičara Dalga Katinoglua, oko 70 odsto iranske trgovine, koja se ne odnosi na naftu, prolazi kroz luke zavisne od pristupa ovom ključnom plovnom putu. Iako je prijetnja od strane Irana dovela do toga da pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz uglavnom bude zaustavljen, stručnjaci sumnjaju da će režim u Teheranu rizikovati dugoročnu blokadu ovog moreuza kao odmazdu za američko-izraelske napade.

Stručnjakinja za energetiku Sara Vakshuri iz vašingtonske konsultantske kompanije SVB enerđi internešebnal ističe da nije racionalno da Iran zatvori Ormuski moreuz, jer je on važan za transport ključne robe koju zemlja uvozi, kao što je hrana. Većina iranskog izvoza ide u Kinu i Indiju, pa bi takav potez bio kontraproduktivan.

Od subote, kada su SAD i Izrael počeli sa napadima na Iran, cijene nafte i gasa naglo su porasle. Procjenjuje se da bi cijena barela nafte mogla da poraste i na 100 dolara ili više ako pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz postane previše opasan. Prema podacima američke energetske agencije EIA, oko 20 odsto globalne potrošnje sirove nafte transportuje se kroz ovaj moreuz, pri čemu više od 80 odsto tih isporuka ide u Aziju, prvenstveno u Kinu, Indiju i Japan.

Zatvaranje Ormuskog moreuza ne bi zaustavilo samo isporuke nafte, već i avionskog goriva i tečnog gasa (LNG). Oko 30 procenata avionskog goriva u Evropi i 20 procenata globalnog LNG-a transportuje se kroz ovaj moreuz. Mnoge zemlje, uključujući SAD, države-članice EU, Veliku Britaniju, Japan i Kanadu, imaju strateške rezerve koje im mogu pomoći da prebrode privremene poremećaje u snabdijevanju.

Blokada Ormusnog moreuza dodatno bi pogoršala ekonomsku krizu u Iranu, koji je pod zapadnim sankcijama još od Islamske revolucije 1979. godine. Dodatne sankcije UN uvedene su između 2006. i 2015. zbog iranskog nuklearnog programa, a američki predsjednik Donald Tramp ponovo je uveo stroge sankcije nakon što je SAD napustio nuklearni sporazum poznat kao Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA).

Trenutno, Kina je postala glavni kupac iranske nafte, a više od 80 odsto iranskog izvoza odlazi u ovu zemlju. Sankcije su primorale Iran da svoju naftu prodaje po sniženim cijenama, dok Kina koristi te popuste. Prema analitičaru Nikolaju Kožanovu sa Katarskog univerziteta, Kina je ključna za iranski izvoz nafte, jer kupuje najveći dio sankcionisane sirove nafte.

Kako bi se suočio sa ekonomskim izazovima, Iran će morati da se oslanja na dalji razvoj Kine, koji je važniji od bilo kakvih novih sankcija UN. Sankcije su oslabile Iran, ali su istovremeno omogućile Kini da diverzifikuje svoje izvore uvoza nafte. Iran će vjerovatno ostati prisutan na globalnom tržištu nafte, ali kao strukturno oslabljen dobavljač, prodajući naftu po velikim popustima.