Tragična iskustva migranata na putu ka Kanarskim ostrvima

Na opasnoj ruti između Maroka i španskog ostrva Tenerife, migranti se suočavaju sa nesnosnim nasiljem koje uključuje čak i bacanje živih ljudi u more. Ova tragična iskustva često ostaju neprimećena nakon što preživjeli stignu na Kanarska ostrva.

Ismael Uatara, migrant iz Obale Slonovače, svjedoči o strašnoj tragediji koja se dogodila tokom njegovog putovanja. Njegova jednogodišnja ćerka i supruga preminule su na brodu, a Uatara je rekao: "Ćerka mi je umrla na rukama. Sledećeg jutra moja žena se jednostavno nije probudila. Mislim da je to bilo usled šoka zbog ćerkine smrti."

Uatara, koji je napustio svoju zemlju u potrazi za boljim životom, opisuje kako su mrtvi članovi njegove porodice odmah bačeni u more bez pitanja. "Mrtve su odmah bacali u more. Nisu ni pitali za dozvolu," navodi. On ističe da nije bilo do nasilja među putnicima, ali da u takvim ekstremnim uslovima može doći do sukoba.

Mohamed Manga, mladi migrant iz Gambije, takođe je preživeo zastrašujuće iskustvo na putu ka Kanarskim ostrvima 2023. godine, govoreći o nasilju koje je vidio. "Na našem čamcu bilo je mnogo nasilja. Četvrtog dana na moru neki su uspaničili i počeli da optužuju jedni druge da su vešci," rekao je Manga.

Iako je broj migranata koji dolaze na Kanarska ostrva opao, izveštaji o nasilju i ubistvima na brodovima su u porastu. Na primer, tokom 2024. godine, trojica Senegalaca su brutalno zlostavljala putnike na jednom čamcu, dok su u jesen 2025. godine španske vlasti uhapsile 19 osoba zbog sumnje za teške telesne povrede i ubistvo nakon što je oko 50 putnika preminulo na ruti između Senegala i Gran Kanarije.

Luelila Sin Ahmed Nđaije, advokatica na Kanarskim ostrvima, objašnjava izazove u krivičnom gonjenju nasilja na ovim plovilima, ističući probleme sa nadležnošću i svedočenjima. "Brojni policijski izveštaji pokazuju da ljudi gube osećaj za vreme. Hladnoća, neizvesnost, strah – sve to može ozbiljno narušiti njihovo mentalno zdravlje," rekla je Nđaije.

Mnogi preživjeli odbijaju saradnju sa vlastima, često zbog nedostatka poverenja u pravosudni sistem. "Posle 10 do 14 dana na moru, oni su prestravljeni i ne žele da budu uvučeni u sudski postupak," dodaje advokatica.

Na kraju, Uatara izražava svoj bol zbog gubitka supruge i ćerke, dok se nada da će jednom moći da pronađe mesto gde će moći da tuguje. "Ostala su mi samo sećanja, nemam grob na koji bih mogao da odnesem cveće," zaključuje Uatara.