Oteta lider opozicije u Venecueli samo nekoliko sati nakon puštanja iz zatvora

Huan Pablo Gvanipa, lider opozicije u Venecueli i bivši poslanik Nacionalne skupštine, otet je u Karašasu oko ponoći po lokalnom vremenu, samo nekoliko sati nakon što je pušten iz zatvora. Ovu informaciju je potvrdila oposition leaderka i dobitnica Nobelove nagrade za mir, Marija Korina Mačado.

- Huan Pablo Gvanipa otet je prije samo nekoliko minuta u kvartu Los Čoros u Karašasu. Teško naoružani ljudi, u civilnoj odjeći, stigli su sa četiri vozila i silom ga odveli. Zahtevamo njegovo hitno oslobađanje - napisala je Mačado na društvenoj mreži X rano jutros.

Ramon Gvanipa, sin otetog opozicionara, potvrdio je da je njegov otac kidnapovan, navodeći da ga je otelo deset neidentifikovanih osoba, prenose mediji. Gvanipina stranka, Primero Justicia, osudila je otmicu svog lidera, tvrdeći da je ona rezultat "represivnih snaga diktature".

Ova otmica dolazi samo nekoliko sati nakon što je Gvanipa (61) pušten iz zatvora, uoči najavljenog glasanja o istorijskom zakonu o amnestiji u Venecueli. On je sinoć saopštio da je pušten nakon više od osam mjeseci zatvora.

- Danas smo pušteni na slobodu. Ima mnogo toga da se raspravlja o sadašnjosti i budućnosti Venecuele, uvijek sa istinom u prvom planu - rekao je Gvanipa sinoć u video-snimku objavljenom na društvenoj mreži X.

Gvanipa, koji se smatra jednim od najbližih saveznika značajne opozicione figure Marije Korine Mačado, bio je zatvoren u pritvorskom centru u Karašasu. Uhapšen je krajem maja prošle godine, a ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabello optužio ga je za učešće u navodnoj "terorističkoj grupi" koja je planirala bojkot zakonodavnih izbora tog meseca.

Oslobađanje Huan Pabla Gvanipe dolazi u vreme sve većeg pritiska na vladu vršioca dužnosti predsednice Delsi Rodriguez da oslobodi sve ljude čija su pritvaranja pre nekoliko meseci ili godina njihove porodice i nevladine organizacije povezivale sa njihovim političkim uverenjima. Rodriguez je položila zakletvu kao vršilac dužnosti predsednice Venecuele nakon što je američka vojska početkom januara zarobila i odvela tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura.

Njena vlada je prošlog meseca najavila oslobađanje značajnog broja zatvorenika, što je bio centralni zahtev opozicije i organizacija za ljudska prava uz podršku Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, porodice i organizacije za ljudska prava kritikovali su vlasti zbog sporog tempa oslobađanja.