Objavljeni dokumenti o slučaju Epstina, ali reakcija nedovoljna

U novoj epizodi podkasta koji vodi Taker Karlson, gost je bio novinar i istraživač Ijan Kerol, a razgovor se fokusirao na dokumente povezane sa slučajem Džefrija Epstina, kao i na šire tvrdnje i interpretacije koje proizilaze iz tog materijala. Karlson je na početku emisije istakao da je u javnost puštena ogromna količina dokumentacije, koju je opisao kao „haotičnu i tešku za razumjeti“. Prema njegovim navodima, radi se o milionima stranica materijala koji sadrže brojne detalje, prepiskе i fragmente koji, kako je rekao, deluju nejasno i nedorečeno, ali istovremeno otvaraju mnoga pitanja o ljudima i strukturama moći koje se u njima pominju.

Karlson je posebno naglasio zabrinutost zbog nedostatka ozbiljnog institucionalnog odgovora na objavljene dokumente. On smatra da bi dokumenti morali biti sistematski analizirani, a lica koja se u njima pominju pozvana da objasne svoju ulogu i kontekst u kojem se njihova imena pojavljuju. Tokom razgovora, posvećena je posebna pažnja i pojavi određenih izraza i šifrovanih formulacija u elektronskoj prepiscu koja je deo dokumentacije. Karlson je ukazao na učestalo pominjanje reči „pica“ i sličnih termina, tvrdeći da takvi izrazi ne moraju nužno značiti ono što se na prvi pogled čini, povezujući to sa poznatim internet tvrdnjama i teorijama koje su u javnosti dobile naziv „Pica-gate“.

Ijan Kerol se nadovezao ocenom da je problem u tome što se javnost, kako je rekao, navikla da velike količine informacija prolaze bez suštinske analize. On je istakao da prisustvo neobičnih formulacija u zvaničnim dokumentima zahteva dodatna pitanja i istragu, bez obzira na to koliko su te teme kontroverzne. U drugom delu razgovora, Karlson je govorio o onome što je nazvao „širokom slikom“ slučaja, tvrdeći da dokumentacija ne ukazuje samo na pojedinačne zloupotrebe, već i na postojanje umreženih struktura moći koje su bile zaštićene unutar institucija. On je izneo stav da takve mreže, ako postoje, ne bi mogle funkcionisati bez prećutane ili direktne zaštite dela sistema.

Karlson je više puta ponovio da, po njegovom mišljenju, ključni problem nije samo u samom sadržaju dokumenata, već u odsustvu reakcije. On je naglasio da bez javnih saslušanja, zvaničnih istraga i transparentnosti, dokumenti ostaju mrtvo slovo na papiru i otvaraju prostor za sumnju i različita tumačenja. Kerol je dodao da smatra da javnost ima pravo da zna šta se tačno nalazi u objavljenim materijalima i zašto određeni delovi nikada nisu postali predmet ozbiljnih istraga. Prema njegovim rečima, upravo nedostatak odgovora institucija podstiče sumnje i teorije koje se potom šire u javnosti.

Tokom cele epizode, sagovornici su insistirali na tome da je neophodno više otvorenosti i odgovornosti, te da slučaj Džefrija Epstina, uprkos protoku vremena, i dalje pokreće pitanja koja, kako tvrde, nisu dobila adekvatan odgovor. Razgovor je zaključen porukom da, bez temeljitog ispitivanja objavljenih dokumenata i jasnog stava nadležnih organa, ceo slučaj ostaje u zoni sumnje, a poverenje javnosti u institucije dodatno se narušava. Karlson i Kerol su naglasili da su njihovi komentari i tumačenja zasnovani na onome što su, kako kažu, pročitali i uočili u dokumentima, te da upravo zato smatraju da ta tema ne bi smela biti zatvorena bez daljeg razjašnjenja.