Gana tuguje za Sulejmanom Abdul Samedom, najvišim čovjekom u zemlji

Sulejman Abdul Samed, najviši čovjek u Gani, preminuo je 27. jula 2026. godine, izazivajući veliku tugu, naročito na sjeveru zemlje gdje je njegova visina učinila da postane poznat. Tridesettrogodišnjak je umro u bolnici u gradu Tamale, udaljenom oko 160 kilometara od njegovog rodnog sela Gambaga, gdje je primljen zbog infekcije rana na nogama.

„Svi su znali koliko je bio dobar i velikodušan. Od kada je umro, mnogi ljudi i dalje dolaze u kuću da saznaju šta se tačno dogodilo“, rekla je rođaka Sulejmana Abdul Kudus za BBC.

U dvadesetim godinama, Sulejmanu je dijagnostikovan gigantizam, a zbog tog genetskog poremećaja imao je izuzetno duge udove. Poznat po nadimku Avuče, što na jeziku hausa znači „idemo“, dugo se borio sa komplikacijama Marfanovog sindroma. Kada ga je novinar BBC-a izmerio 2022. godine, Sulejman je bio visok 223 centimetra, a vjeruje se da je još porastao do smrti.

Iako je imao problema sa plaćanjem medicinskih računa, nedavno je pronašao dobrotvora u bratu predsednika Gane, Džonu Mahami, s kojim se upoznao. Uspešan biznismen, Ibrahim Mahama, ponudio se da pokrije njegove bolničke troškove. Ranije ovog meseca, Sulejman je govorio o planu daljeg lečenja. Kudus je izjavila da rane na Ačeovim nogama nisu direktno uzrokovane Marfanovim sindromom, već su vjerovatno komplikacija izazvana njegovim stanjem.

„Svi su mnogo tužni“, dodala je Kudus, ističući da su stanovnici Gambaga šokirani njegovom iznenadnom smrću. Avuče je proslavio njihovo selo, a ljudi su znali da je iz Gambaga, što je dalo identitet zajednici.

Avuče nije oduvek bio neobično visok; tek sa 22 godine počeo je da raste brže od vršnjaka. Ranije je ispričao da je radio u mesari u Akri, glavnom gradu Gane, kada je prvi put primijetio promjene. „Primetio sam da mi se jezik proširio u ustima do te mere da nisam mogao [pravilno] da dišem“, rekao je. Ubrzo je primijetio da su svi ostali delovi njegovog tela počeli da se povećavaju. Na kraju mu je dijagnostikovan Marfanov sindrom, koji pogađa vezivno tkivo tela.

Pre devet godina, visina ga je naterala da odustane od snova da postane vozač i da se vrati u Gambagu. Rekao je da je Marfanov sindrom ograničio i njegov društveni život. „Nekada sam igrao fudbal kao i svaki drugi mladić, bio sam atletski građen, ali sada jedva da mogu da hodam“, ispričao je tada. U vreme pisanja tog teksta, odavao je utisak pozitivne, optimistične osobe i uživao je u statusu slavne ličnosti.