Šest neosnovanih sumnji o misiji Artemis Dva

U fokusu pažnje je misija Artemis Dva, koja je oborila rekord u najdaljem odlasku od Zemlje. Dok su neki oduševljeni dostignućima posade, drugi sumnjaju u istinitost njihovog putovanja, smatrajući da je riječ o 'novoj namještaljci'.

Misija, koja se odigrala 1. aprila 2026. godine, predstavlja prvi put da je svemirska letelica sa astronautima krenula ka Mesecu nakon više od pola veka i poznatih Apolo misija. Četvoročlana posada, koju čine Kristina Koh, Rid Vajzmen, Džeremi Hansen i Viktor Glover, putovala je do udaljenosti od 406.000 kilometara od Zemlje, što je blizu samog Meseca, na 6.500 kilometara.

Dok su mnogi s nestrpljenjem čekali fotografije i snimke udaljene strane Meseca, na društvenim mrežama su se pojavile sumnje. Postavljaju se pitanja poput: 'Jesu li uopšte leteli ka Mesecu?' Ova sumnja se temelji na poverenju u rad mnogih inženjera i naučnika koji su radili na misijama, među kojima su bili i pojedinci iz Srbije, poput Dejvida Vujića, penzionisanog NASA inženjera.

Fizički dokazi, poput 382 kilograma lunarnog materijala donetog sa Meseca tokom misije Apolo 11, takođe se koriste kao argument protiv teorija zavere. Ova prašina, koja se i danas proučava, predstavlja ozbiljan problem za buduće misije.

Jedan od čestih komentara na društvenim mrežama je i pitanje 'Kako se šalju fotografije?' NASA objašnjava da se ne koristi 'običan internet', već specijalizovana svemirska komunikaciona infrastruktura. Slike i video snimci se šalju putem NASA mreža, kao što su Near Space Network i Deep Space Network, omogućavajući stalnu razmenu podataka.

Drugo često pitanje je 'Zašto sada ne sleću na Mesec, a jesu 1969, iako je tehnologija danas naprednija?' Svemirske misije danas zahtevaju visok nivo bezbednosti i pouzdanosti, uz složeniji sistem uslova sletanja. Program Artemis Dva ima drugačiju filozofiju, usmerenu na dugoročne ciljeve, kao što su održavanje ljudi na Mesecu.

Dodatno, sumnje o vidljivosti zvezda na fotografijama su takođe prisutne. NASA navodi da su kamere podešene za osvetljene objekte, što objašnjava zašto zvezde nisu prisutne na snimcima. Kada se koristi kratka ekspozicija, tamna pozadina ostaje bez vidljivih zvezda.

Konačno, pitanje o 'boji' Meseca ukazuje na to da njegova površina ima razne nijanse, od tamnosive do plavičastih tonova, koje su rezultat mineralnog sastava. Goli okom, Mesec izgleda gotovo jednolično, ali pažljivim posmatranjem ili kroz teleskope, razlike postaju vidljivije.