Pedro Martines: Sa Valensijom do najljepše košarke u Evropi

Pedro Martines je kroz 37 godina trenerske karijere prošao mnogo toga, bio je najmlađi stručnjak sa evropskim peharom, pa nestajao sa košarkaške mape, ali kada bi se spojio sa Valensijom pomjerale su se granice. Nakon šampionske krune u Španiji 2017. sada ga očekuje F4 Evrolige.

Neobičan put imao je Pedro Martines kroz skoro četiri decenije trenerske karijere - sa svega 28 godina osvojio je evropski trofej, 27 kasnije bio šampion Španije, a danas njegova Valensija igra najljepšu košarku u Evropi. Decenije su prolazile, košarka se mijenjala, a Martines je pokazao da ga vrijeme nije progutalo. Naprotiv, učinio je ovaj sport mnogo zabavnijim. Valensija je na fajnl-foru Evrolige - prvi put u istoriji nakon što je u nezaboravnoj četvrtfinalnoj seriji srušila velikana Panatinaikos. "Narandžasti" su u Atinu otputovali sa 0:2, a onda režirali preokret koji je u istoriji uspio samo Real protiv Partizana prije tri godine.

- Veoma sam zadovoljan, ali plesanje uz kastanjete nije za mene. Ostalo je još bitaka ove sezone - spustio je loptu Martines nakon plasmana na završni turnir, koji će se igrati upravo u OAKA areni, domu Panatinaikosa.

Priča Pedra Martinesa krenula je 1989. u njegovoj Kataloniji kada je stigao kao asistent u Huventud. Godinu kasnije postao je prvi trener, a onda šokirao Evropu - sa klubom iz Badalone osvojio je Kup Radivoja Koraća, tada treće po kvalitetu takmičenje na Starom kontinentu. Imao je tada 28 godina i postao najmlađi trener koji je stigao do evropskog pehara - taj rekord i danas drži.

Činilo se da će kroz sljedeće godine pehari da se nižu, posebno kada je 1994. izabran za najboljeg trenera Španije, ali Martines nije sve išlo lako nakon ranog uspjeha sa Huventudom. Vodio je mnogo klubova - od Manrese, Salamanke, Granade, Tenerifa i Gran Kanarije, a na novi trofej morao je da čeka sve do 2005. kada je sa Baskonijom osvojio Superkup Španije. A onda je čekao još 12 za prave stvari...

I nakon Baskonije promijenio je dosta klubova (Estudijantes, Đirona, Sevilja), a onda je 2015. prvi put stigao u Valensiju. Već tada bilo je jasno da su taj klub i on posebna veza, emocija... Samo dvije godine kasnije vodio je Valensiju do prve titule u Španiji, a najbolji igrač u tadašnjem sastavu bio je crnogorski kapiten Bojan Dubljević.

Uslijedio je novi poziv Baskonije, koji Martines nije mogao da odbije. Ovog puta nije se proslavio u Baskiji, pa je u novembru 2018. nakon što je Evroligu osvojio sa 2-5 dobio otkaz. Presudio mu je poraz u "Morači" od Budućnost Volija, u sezoni kada je naš prvak kao šampion ABA lige igrao evropsku elitu.

Poslije Baskinije vodio je Manresu i Gran Kanariju, a 2024. drugi put stigao u Valensiju. Njegov omiljeni tim počeo je odmah da igra dobro i lijepo, u Evrokupu prošle sezone stigao je do polufinala, a on bio izabran za najboljeg trenera takmičenja. Ipak, prave stvari su krenule ove sezone - Valensija je osvojila Superkup Španije, kroz ligaški dio Evrolige polako je počela da "kupuje" sve koji vole košarku, završila je na drugom mjestu, a onda režirala epski preokret protiv Panatinaikosa. Martines je dobio novo priznanje kao najbolji trener Evrolige, a Branko Badio, Đan Montero i ostali majstori u narandžastom postali su igračine od kojih sada drhti Evropa. Na redu je Real u polufinalu - ako Valensija bude u svom ritmu Atinu bi zauvijek mogla da pamti kao poseban grad.