Na korak smo od Evrope, titula bi bila prava nagrada

Fudbaleri Mornara imaju čemu da se nadaju - žele da napadaju do kraja i da se u borbi za naslov nadaju kiksevima Sutjeske u posljednjih osam prvoligaških kola.

Darko Zorić priželjkuje da Mornaru i sebi "prikači" prvu titulu. Iz prvog polugodišnjeg mandata pamti prelijepo evropsko iskustvo, a u drugom želi da sa Mornarom opet igra na najvećoj pozornici. Barani, igrama koje prikazuju u Meridianbet Prvoj crnogorskoj fudbalskoj ligi, imaju nadu čak i u borbu za naslov prvaka. Mornar je prvenstvo “oživio” pobjedom nad Sutjeskom u prethodnom kolu (2:1), a lidera je “načeo” Zorić, golom već u 5. minutu. Sada je razlika svega četiri boda u korist trofejnog kluba iz Nikšića.

- Naš cilj ostaje isti, izlazak u Evropu. Iako imamo najbolju moguću atmosferu u ekipi, živimo isti san da Mornaru donesemo prvi naslov prvaka, uprava kluba i trener Vesko Stešević nam ne daju da uzletimo. Jednostavno, cilj kluba su evropske kvalifikacije i tu se ništa nije promijenilo. Stešević žargonski, “ima fudbal u malom prstu” i kroz dugačku karijeru, brojne klubove smatram da u poznavanju igre je jedan od dvojice najboljih, prija nam i njegova smirenost i način na koji nas vodi i priprema. Jedina je žal da do kraja prvenstva nemamo još jednu utakmicu protiv Sutjeske, odgovara nam stilom i onda bi i naša nadanja bila neuporedivo veća. No, mi s tri pobjede u četiri utakmice imamo bolji međusobni skor od Sutjeske, bolji i od pratilaca na tabeli, Petrovca, Budućnosti i Dečića, pa nam je kroz šampionat izlazak u Evropu nadomak ruke - kaže 32-godišnji nekadašnji crnogorski reprezentativac.

On je ekipi doprinio u ovoj prvoligaškoj sezoni sa šest golova i dvije asistencije. - Ne smije niko da se potcijeni, nema opuštanja. Mi smo bodove izgubili od autsajdera i mislim da jedino protiv Jezera nemamo pozitivan skor. Ali je činjenica da smo igrali najbolji fudbal i da u slučaju da Sutjeska kiksa naša titula bi bila apsolutno zaslužena. Imali smo jedan loš period, uslovljen brojnim povredama i iz tog razloga odlaska Zorana Đuraškovića. I ja sam propustio u ovoj sezoni šest ili sedam utakmica zbog povreda, inače bi i naš bodovni saldo bio veći. No, dolaskom Steševića napravili smo u sedam utakmica nezaboravne rezultate. Vratili smo se u igru - objasnio je Zorić.

Iako ponikao u Sutjesci, igrao i za Čelik, atinski AEK, Borac iz Čačka, te četiri i po godine u dva navrata u Kazahstanu, Zoriću je najljepše klupsko iskustvo pehar pobjednika Kupa Crne Gore sa Čelikom 2012. godine. - U Čeliku definitivno želim da završim karijeru, ali sada sanjam snove i trofeje sa Mornarom. Imamo i tu šansu u Kupu Crne Gore, u polufinalu smo, ali ja nisam tu zbog povrede doprinio ekipi. Nemamo želja pred žrijeb, smatram da sve zavisi od nas i ako ekipa bude imala svoj dan onda smo favoriti. Igrao sam u brojnim klubovima, posebno je bilo lijepo u Borcu, ali nevjerovatna je atmosfera karakteristika svlačionice Mornara. I u mojih prvih pola godine i sada pri povratku od početka sezone, a znam da se i nakon moje selidbe u Kazahstan, te teškog perioda borbe za ostanak, ta fenomenalna atmosfera nije nimalo narušila. Fantastična je i kada ide, ali i kada baš ne bude sve po našim željama i zamislima - zaključio je Zorić.

Darko Zorić je, dakle, najveću radost dočekao u Čeliku - pehar Kupa Crne Gore, priznanje za najboljeg igrača u svojoj državi i transfer u veliki atinski AEK. Bio je nadomak plasmanu i na Evropsko prvenstvo za selekcije do 21 godine. - Da, smatram da je kobno poluvrijeme u Rumuniji ostavilo trag na naše karijere. Vodili smo na poluvremenu sa 3:1, uz het-trik Luke Đorđevića. Mislili smo to je to, baraž nam je bio u džepu. Nismo s respektom ušli u drugo poluvrijeme i izgubili smo sa 4:3. Da je naša generacija zaista imala potencijal, pokazali smo protiv Njemačke, sa Banetom Jankovićem i Kosovićem, uzeli smo sredinu Njemcima, Rudiger je skrivio penal kada je mene faulirao, a precizan je bio Stefan Mugoša. Imao sam i asistenciju. Rudiger je dosegao visine Real Madrida, Emre Džan status zvijezde... Mada, fudbal je nepredvidiv, ne znam ni broja operacijama koje su me pratile. I zbog toga sam se iz Kazahstana nespreman vratio u Mornar - prisjeća se Zorić.

On je ostvario i san igranja za seniorski nacionalni tim. - Da, igrao sam kod Branka Brnovića i potom Ljubiše Tumbakovića. Nekako u fudbalu ništa ne može da se planira, povrede ili situacije da kao mlad igrač nemaš potpunu podršku - objasnio je Zorić.