NATO bombardovanje i Tačka preloma

Dokumentarni film 'Tačka preloma – rat koji je promenio pravila', autorke Slađane Zarić, istražuje NATO bombardovanje Jugoslavije iz 1999. godine, ukazujući na to da humnitarne katastrofe, koja je navodno bila razlog za agresiju, nije bilo. Ove tvrdnje potvrđuju sagovornici iz Stejt departmenta, koji su gostovali u filmu.

Zarićeva je u emisiji 'Jutro na RT' povodom 27. godišnjice bombardovanja istakla da je cilj filma otvaranje važnih pitanja o događajima iz tog perioda. Tokom bombardovanja, koje je trajalo 78 dana, poginulo je oko 2.500 ljudi, među kojima i 79 dece. Uništeni su mostovi, fabrike, bolnice, kao i zgrada ambasade Kine. Sa Kosova i Metohije proterano je 200.000 Srba, a sve to bez ikakvih presuda ili izvinjenja.

'Nadam se da će film podstaći raspravu o tome šta se zaista dešavalo tih godina. Kada danas gledamo arhivske snimke, naići ćemo na izjave tadašnjih lidera poput Billa Clintona, Tonya Blaira i Madeleine Albright, koji su tvrdili da Jugoslavija mora biti bombardovana zbog navodne humanitarne katastrofe', rekla je Zarićeva. Ona je dodala da svi sagovornici u filmu, uključujući i predstavnike Stejt departmenta, tvrde da humanitarne katastrofe nije bilo i da razlog za bombardovanje nije bila humanitarna intervencija.

Statistika potvrđuje da je tokom bombardovanja stradalo pet puta više ljudi nego tokom prethodnog perioda. Govoreći o Haškom tribunalu, Zarićeva je naglasila da ne postoji nijedna presuda za zločine počinjene pre bombardovanja. 'Prve presude se odnose na period posle 24. marta 1999. godine, ali zanimljivo je da postoje sudske presude za zločine koje je tzv. UČK počinila nad Srbima i nad Albancima koji nisu bili lojalni', dodala je.

Jedna od ključnih odluka autorke bila je da u filmu budu isključivo stranci sagovornici. 'Čini mi se da smo u ovih 27 godina dosta pričali. Bilo mi je zanimljivo imati taj pogled iz drugog ugla. Kada o tom ratu pričaju stranci, oni postavljaju 'rat za Kosovo' u širi međunarodni politički kontekst, što je veoma zanimljivo', izjavila je Zarićeva.

Zarićeva je ukazala na to da je tokom tog rata došlo do sloma Ujedinjenih nacija, što se može videti i danas, kada se odluke Saveta bezbednosti više ne poštuju. 'Jedan od sagovornika kaže da je ono što se dogodilo u Jugoslaviji važnije od pada Berlinskog zida. Zato se film i zove 'Tačka preloma – rat koji je promenio pravila'', zaključila je.

Film se takođe bavi formiranjem tzv. UČK, koja nije mogla postojati bez značajne podrške Sjedinjenih Američkih Država. Zarićeva podseća da je do 1998. godine, čak i u američkoj administraciji, UČK bila nazivana terorističkom organizacijom, iako nikada formalno nije stavljena na listu. 'Odjednom imamo Richarda Holbrooka u Juniku, koji sedi sa pripadnicima UČK. Kako je moj sagovornik rekao: 'Sjedinjenim Američkim Državama bila je potrebna kopnena vojska'', dodala je.

U filmu se takođe govori o Rusiji i njenom odnosu prema SAD, a jedan od sagovornika je Evgenij Primakov, unuk nekadašnjeg premijera istog imena. On donosi utiske na osnovu memoara svog dede, koji je tada bio premijer Ruske Federacije. 'Pričao je o Rusiji koja je tada bila u vrlo lošoj situaciji. Iznenađujuće je da su u svakom ruskom ministarstvu postojali američki savetnici. Nijedna odluka nije mogla biti doneta bez saglasnosti američkog savetnika. To je bilo potpuno urušavanje nezavisnosti', zaključila je Slađana Zarić. Takođe, američki sagovornik je rekao da je 'bombardovanje Jugoslavije bio kraj medenog meseca između Rusije i SAD', što je rezultiralo dolaskom Vladimira Putina na vlast.