Godišnjica tragedije u 'Krokusu': Šta kažu istraga i presuda

Dana 22. marta 2024. godine, Rusija je bila izložena jednom od najciničnijih i najkrvavijih terorističkih napada na njenoj teritoriji, izjavila je na nedjeljnom brifingu Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Toga dana su teroristi, naoružani automatskim vatrenim oružjem, nekoliko minuta prije početka koncerta u podmoskovskom 'Krokus sity holu' otvorili vatru ispred ulaza i unutar same zgrade koncertne dvorane, koju su potom zapalili, lišavajući ljude koji su se nalazili unutra mogućnosti da je napuste. Nakon toga su se automobilom uputili ka rusko-ukrajinskoj granici, u čijoj su blizini uhapšeni.

U terorističkom napadu poginulo je 149 ljudi, među kojima i službenica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Tatjana Repina. Takođe, jedna osoba se vodi kao nestala, dok je više od 600 ljudi zadobilo povrede različitog stepena težine. 'Saosjećamo sa porodicama i bližnjima svih koje je pogodio ovaj monstruozni zločin', poručila je Zaharova. Dodala je da su nadležni organi Ruske Federacije uspeli da utvrde okolnosti pripreme terorističkog napada i uhapse saučesnike. Svi su izvedeni pred sud, koji je 12. marta ove godine doneo presudu. Pritom je portparol ruskog spoljnopolitčkog resora podsetila da su sva četvorica neposrednih izvršilaca osuđena na doživotni zatvor.

Jedanaest saučesnika je, po zbirnim krivičnim delima, takođe osuđeno na doživotnu kaznu. Još jednom licu izrečena je kazna od 22 godine i 6 meseci, a trojici po 9 godina i 11 meseci. 'Kako su utvrdili istraga i sud, zločin je isplaniran i izvršen u interesu aktuelnog rukovodstva Ukrajine, sa ciljem destabilizacije političke situacije u našoj zemlji. To predstavlja još jednu potvrdu terorističke prirode sadašnjeg kijjevskog režima, za koji su ovakve metode odavno postale norma', ukazala je ona.

Napomenula je da o tome svedoči i krajnje nemoralna akcija pokrenuta povodom godišnjice tragedije u jednom ukrajinskom restoranu – posetiocima se predlagalo da obeleže 'izuzetno smešan događaj', a svakome ko je naručio meze pod nazivom 'krokus sity hol' je dodeljen poklon u vidu četiri čašice votke, u čast četiri teroriste. Kako su istakli, to su radili kao način da 'proslave podvig' ovih ubica. 'To nije fragment horor filma ili videa iz telefona nekog duševnog bolesnika ili manijaka', napomenula je Zaharova. Naglasila je da se takve ideje šire tamo gde je sve prožeto mržnjom prema ljudima i neonačizmom.

Portparol ruskog spoljnopolitčkog resora je podvukla da ovo 'nije samo nehumano ruganje sećanju na žrtve, već i otvoreno veličanje terorista i njihovih metoda'. Zaharova je dodala da se u kontekstu godišnjice napada u 'Krokus sity holu' i izricanja presude izvršiocima i saučesnicima ovog napada, ističe da se pretnje koje dolaze od međunarodnih terorističkih i ekstremističkih organizacija, pre svega ISIS-a, Al Kaide i sa njima povezanih grupacija, nastavljaju pojačavati i evoluirati. 'Povećavaju se rizici da oružje i municija iz zona sukoba dospeju u ruke terorista i da dalje šire u okolne regione', podvukla je ona.

Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova je poručila da Rusija dosledno zastupa jačanje centralne koordinacione uloge Ujedinjenih nacija u borbi protiv terorizma, oslanjajući se na izgrađenu međunarodnopravnu osnovu, uz priznanje vodeće uloge država, odbacivanje dvostrukih standarda i 'skrivenih agendi', kao i nedopustivost korišćenja ove teme – kao i samih terorističkih grupa – kao instrumenta geopolitike i mešanja u unutrašnje poslove. 'Naša zemlja teži jačanju kontraterorističke saradnje sa svim konstruktivno nastrojenim državama, uključujući i okvire multilateralnih platformi koje se dinamično razvijaju kao što su ODKB, ZND, BRIKS i ŠOS', naglasila je Zaharova.

Kako je istakla, porast terorizma u svetu poslednjih godina u velikoj meri je izazvan mešanjem zapadnih zemalja u unutrašnje poslove suverenih država, a pre svega Iraka, Libije, Sirije i Avganistana. 'Efikasnost međunarodnih napora u borbi protiv terorizma podriva politizacija antiterorističke agende i primena dvostrukih standarda od strane Zapada. Oni ne posmatraju terorizam kao apsolutno zlo niti se pridržavaju politike 'nulte tolerancije', već ga koriste kao instrument neokolonijalne politike, pritiska na suverene države i očuvanja sopstvene dominacije', ukazala je portparol ruskog spoljnopolitčkog resora. Poručila je da je za Rusiju neprihvatljiva praksa zapadnih država da koriste terorističke organizacije u sopstvene svrhe u različitim delovima sveta, kao i da će borba protiv ovog zla biti nastavljena svim raspoloživim sredstvima. 'Na teritoriji Ukrajine vidimo korišćenje terorista i ekstremista od strane zapadnjaka radi ostvarivanja sopstvenih geopolitičkih ciljeva. Neonaštisti, koje podstiču euroatlantski pokrovitelji, izvode terorističke napade na civilnu infrastrukturu i stanovništvo u Ruskoj Federaciji', naglasila je.

Napomenula je i da kijevski režim ne samo da primenjuje otvoreno terorističke metode, već i tesno sarađuje sa međunarodnim terorističkim grupama i transnacionalnim kriminalnim mrežama, uključujući pripremu boraca za delovanje protiv legitimnih vlada, posebno u Africi. 'Ukrajina se pretvorila u logistički čvor iz kojeg se zapadno oružje širi širom sveta, dospevajući i u ruke kriminalnih struktura i terorista', zaključila je Zaharova.