Dr Vladan S. Bojić: Kada neznanje presuđuje

Dr Vladan S. Bojić, advokat, u svom članku ističe da je privid znanja opasniji od neznanja, jer neznanje traži odgovore, dok privid znanja nameće svoje. On objašnjava da sistem ne propada zbog neznanja, već kada neznanje postane mjera sigurnosti i napredovanja.

Bojić naglašava da najgori oblik nepravde nije jasna nepravda, već privid pravde. Neznanje je ljudski fenomen, ali kada neznanje postane odlučujuće, to postaje društveni problem. Tako, najopasnija je ona neznanje koje presuđuje.

U analizi, autor ističe da neznanje koje nije svjesno sebe, već potkrijepljeno autoritetom, proizvodi odluke koje su formalno ispravne, ali suštinski pogrešne. Ova situacija ukazuje na uzrok i mehanizme kroz koje privid znanja postaje izvor institucionalne nepravde.

Bojić dalje objašnjava da pravo ne ugrožava samo neznanje, već neznanje koje vjeruje da zna i koje dobija moć da odlučuje. U takvim okolnostima, odluke više nisu rezultat razumijevanja, već uvjerenja. U tom procesu, vlast ne služi pravu, već postaje sredstvo održavanja privida znanja.

On ukazuje na to da pojava neznanja koja se širi i izražava sigurno postaje posebno opasna. Ova situacija dovodi do formalno ispravnih, ali suštinski pogrešnih odluka. Ključan problem je u redukcionizmu pravnog znanja na uske, tehničke okvire, bez šireg intelektualnog temelja.

Bojić takođe naglašava da je najopasnija faza kada se neznanje institucionalizuje. Kada sistem ne prepoznaje neznanje kao nedostatak, nego ga nagrađuje kao sigurnost, stvara se zatvoreni krug u kojem odluke potvrđuju jedna drugu, ne zbog ispravnosti, već zato što jednostavno postoje.

U zaključku, dr Bojić ističe da se neznanje koje odlučuje, koje se štiti vlašću i hrani strahom, postaje pravilo. Kada se takvo neznanje „potkupi“, kupac ne dobija pravo, već neupotrebljivu odluku. Na kraju, pravo više nije mjerilo pravde, već sredstvo njene simulacije.