Iranci suočeni s teškim informacijama o ratu

Milioni Iranca prate satelitske kanale na persijskom jeziku u inostranstvu, ali im je pristup nezavisnim informacijama otežan zbog cenzure i isključenja interneta. Tokom nemira i sukoba, Iranci su uglavnom odsečeni od ostatka svijeta.

Prvi izveštaji o ratu pojavili su se na malim ekranima u inostranstvu, dok su državni mediji u Iranu ostali tiho o važnim dešavanjima. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je 28. februara izjavio da postoje „naznake da tiranin više nije među živima“, misleći na vrhovnog vođu ajatolah Ali Hamneija, za kojeg se sumnja da je ubijen u napadu Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, iranski državni mediji nisu potvrdili ovu informaciju.

Na jednom od kanala državnog servisa IRTV3, voditelj je apelovao na gledaoce da „veruju“ njemu i informacijama koje pružaju vlasti, dok je smrt Hamneija nazvao „neosnovanim glasinama“. Iranski državni mediji su izvestili o njegovoj smrti tek nakon što ju je američki predsednik Donald Tramp objavio na društvenim mrežama.

Prema izveštajima, tokom rata je poginulo više od 1.300 ljudi u Iranu, a sukobi su se proširili na Liban i zemlje Persijskog zaliva. Državni mediji su se fokusirali na patnje civila i pozive na odmazdu protiv „neprijatelja“, dok su informacije o vojnim ciljevima izostavljene.

Prema organizaciji Reporteri bez granica, Iran je među najrepresivnijim zemljama u pogledu slobode štampe. Svi mediji su podložni strogim ograničenjima, a mnogim zapadnim medijima je zabranjeno izveštavanje iz Irana. Državni mediji su postali glavni izvor informacija, posebno kada je internet isključen.

U analizi koju je sprovela BBC, ukazano je na primere dezinformacija i lažnih vesti. Na primer, Tasnim njuz, agencija povezana sa Iranskom revolucionarnom gardom, izvestila je da su ubijena 650 američkih vojnika, što je značajno preuveličavanje, s obzirom na to da je Pentagon potvrdio smrt šest američkih vojnika u tom periodu.

Državni mediji koriste nove tehnologije za širenje propagande. Na jednom od snimaka, objavljenom na engleskom jeziku, prikazana je zgrada u plamenu sa opisom koji sugeriše da je to posledica iranskog napada, ali su analize pokazale da je snimak manipulisan.

Iranski režim ima dugu istoriju pružanja lažnih informacija, a kritičari sumnjaju u tačnost izveštavanja. U jednom izveštaju, tvrdilo se da je u napadu na školu poginulo više od 160 dece, uz sliku masovne sahrane koja je, iako stvarna, izazvala sumnju zbog moguće manipulacije.

U pogledu izveštavanja, stručnjaci ukazuju na potrebu za „zdravom dozom sumnjičavosti“ prema informacijama koje dolaze iz iranskih državnih medija.