Crna Gora ide u EU na islandskom drakaru

Povratak Islanda na kolosek za članstvo u EU krajem avgusta bio bi najbolja vest za evropske ambicije Crne Gore, jer je geopolitički i strateški interes EU da Island postane što pre članica. Podgorica bi u tandemu sa Rejkjavikom imala mnogo više šansi da realizuje ambiciozni cilj da do kraja ove decenije postane punopravna članica EU, nego što bi to bio slučaj da ide sama, potvrdili su izvori u evropskim institucijama.

Procedure EU su takve da favorizuju prijem više država, odnosno u paketu. Period između potpisanog ugovora o ulasku u EU i njegove ratifikacije može potrajati i do dve godine, a mnogo je lakše hendlovati sa dve ili više država nego sa jednom. Referendum na Islandu o nastavku pregovaračkog procesa sa EU je krajem avgusta, a Island nije formalno prekinuo pregovore o članstvu, što znači da u slučaju pozitivnog rezultata neće biti gubljenja vremena, a pregovori će biti nastavljeni već u septembru.

Pregovori sa Islandom će ići veoma brzo, s obzirom na to da Rejkjavik nema nijedan bilateralni problem sa drugim zemljama članicama, a već je zatvorio 11 poglavlja. Takođe, zahvaljujući članstvu u Evropskom ekonomskom prostoru, Island će zatvoriti još 13 do 15 poglavlja u roku od nekoliko nedelja. U suštini, pregovaraće se samo o pet do sedam poglavlja, od kojih su problematični ribarstvo (poglavlje 13) i konkurencija (poglavlje 8).

Vlada premijerke Kristrun Frostadotir je izuzetno potkovana i proces bi mogao biti završen u roku od šest do devet meseci. "Ideja u Evropskoj komisiji i u Evropskom savetu je da Island i Crna Gora završe pregovore i potpišu Pristupne ugovore sa EU do kraja aprila 2027. godine", izjavio je izvor upućen u proces evropskih integracija. Crna Gora bi teško prošla sama u francuskom parlamentu, ali sa Islandom u paketu šanse da dobiju tropetinsku većinu su mnogo veće.

Island neće biti štit samo za Crnu Goru u Francuskoj, već i u Holandiji i Belgiji. Generalno, ne treba iskoristiti samo poslednju godinu Makronovog mandata u Parizu, već i najpovoljniji sticaj okolnosti za proširenje EU u Hagu u poslednjih 20 godina. Vlada Roba Jetena ne može da se upiše na listu fanova politike proširenja EU, ali je prva posle dugo vremena koja nije apriori protiv proširenja.

Vremenska koincidencija između zatvaranja pregovora EU i Crne Gore i potpisivanja Pristupnog ugovora, s jedne strane, i redovnih parlamentarnih izbora u prvoj polovini 2027, s druge, proizvela je visokozapaljivu političku atmosferu. Sve strane pokušavaju da koriste EU i pregovore o članstvu za partijske i lične interese, a ne da razmišljaju šta bi bilo najbolje za građane Crne Gore.

Evropska unija je više puta signalizovala vladajućoj koaliciji da bi bilo poželjno stvoriti opšti konsenzus i uključiti sve aktere u proces. Međutim, te sugestije nisu dobile podršku u vladajućoj koaliciji.

Na čelu komesarijata za proširenje je Slovenka Marta Kos, a Crna Gora bi trebalo da sledi primer Slovenije. Bivša jugoslovenska republika se našla u sličnoj poziciji kada je bila na pragu članstva u EU. Ključnu ulogu u kreiranju prave atmosfere odigrao je lider socijaldemokrata Borut Pahor, koji je ponudio formiranje platforme koja je okupila predstavnike svih parlamentarnih stranaka.

DPS se boji da će, ako premijer Spajić i aktuelna vladajuća koalicija završe pregovore i potpišu Pristupni ugovor pre parlamentarnih izbora, izgubiti izbore. U tom kontekstu, čelnici DPS-a su poslali pismo komesarki Marti Kos kako bi objasnili svoje pozicije i sačuvali imidž proevropske stranke.

Pariz koči donošenje odluke o formiranju Radne grupe za pisanje Pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Danci su imali priliku da završe posao, ali su je iz nekog razloga propustili. Francuska je, naime, predložila da Radna grupa bude formirana nakon zatvaranja 15 poglavlja, kao što je bio slučaj sa Hrvatskom.