Srbija u pripravnosti, na balkanskoj ruti zasad mirno

Od kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli napad na Iran, jedno od pitanja koje brine svjetsku javnost jeste da li će doći do novog izbegličkog "tsunamija", sličnog onome iz 2015. godine. Natasa Stanisavljević, komesarka za izbeglice i migracije Srbije, u razgovoru za naš list ističe da Komesarijat, u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima i međunarodnim partnerima, kontinuirano prati razvoj situacije i potencijalne promene u migracionim tokovima.

„Na taj način institucije naše zemlje imaju mogućnost da pravovremeno reaguju i preduzmu sve neophodne mere u cilju efikasnog upravljanja migracijama, uz poštovanje međunarodnih standarda i humanog pristupa svim osobama koje se nađu na teritoriji naše zemlje. Napominjemo da je u ovom trenutku još rano davati preciznije procene i prognoze o tome da li će doći do povećanja broja migranata. Trenutno nema naznaka da bi aktuelna dešavanja na Bliskom istoku mogla dovesti do većeg migracionog talasa ka našoj zemlji. Prema raspoloživim informacijama, sadašnja kretanja stanovništva u državama pogođenim sukobima uglavnom se odvijaju u okviru internog raseljavanja ili povratka u zemlje porekla. Nema opipljivijih indikacija o organizovanom kretanju stanovništva ka takozvanoj balkanskoj migracionoj ruti”, kaže Natasa Stanisavljević, napominjući da migraciona kretanja predstavljaju složen i dinamičan proces na koji utiče veliki broj faktora, zbog čega je veoma teško davati dugoročne prognoze.

„Ukoliko sukobi potraju, realno je očekivati povećanje broja raseljenih lica, kako interno u pogođenim državama, tako i u međunarodnim okvirima. Ipak, pravci njihovog kretanja zavise od čitavog niza okolnosti – od bezbednosne situacije u regionima kroz koje se migranti kreću, preko politika država na potencijalnim rutama do aktivnosti međunarodnih organizacija i humanitarnih aktera. U tom smislu postoji više potencijalnih migracionih pravaca, a u ovom trenutku ne može se sa preciznošću predvideti kojim bi se pravcima eventualna raseljavanja mogla odvijati.

Komesariat za izbeglice i migracije Srbije nastavlja da pažljivo prati situaciju i u skladu sa razvojem okolnosti blagovremeno će informisati javnost i preduzimati sve mere u okviru svojih nadležnosti”, poručuje naša sagovornica, dodajući da se u prihvatnim centrima i centrima za azil na teritoriji Srbije nalaze 204 osobe. „Trenutno je aktivno šest prihvatnih i azilnih centara. Kapaciteti su u potpunosti operativni i spremni za eventualni povećani priliv migranata, nezavisno od trenutnih globalnih ili regionalnih kriza. U slučaju potrebe, sistem prihvata može biti dodatno proširen i prilagođen novonastalim okolnostima, što je Srbija već pokazala tokom prethodnih migracionih izazova. Od početka migracione krize 2015. godine do danas, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbedio je smeštaj, hranu, zdravstvenu zaštitu i druge vidove podrške za više od 1,5 miliona migranata iz preko 120 država sveta.

Zahvaljujući tom iskustvu, kao i dobroj saradnji sa domaćim institucijama i međunarodnim partnerima, naša zemlja raspolaže stabilnim i funkcionalnim sistemom upravljanja migracijama, koji omogućava pravovremeno i odgovorno reagovanje na sve potencijalne izazove. Srbija je sigurna zemlja, otvorena za sve i spremna da odgovori na izazove upravljanja migracijama. Svi ljudi moraju imati jednaka prava u državi u kojoj trenutno borave. To je politika koje se Srbija i Komesarijat za izbeglice i migracije pridržavaju i time će nastaviti da se vode i u budućnosti”, zaključuje Natasa Stanisavljević.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović smatra da se u dogledno vreme ne očekuje masovna migracija ljudi sa Bliskog istoka, kakva je viđena pre deset godina, uz ogradu da je isuviše rano za bilo kakve prognoze. „U ovom trenutku, Iran je zatvorio granice i ne pušta svoje građane da odu u inostranstvo, tako da se migracija odvija uglavnom unutar same zemlje. Za sada postoje samo interne migracije u Libanu i Iranu – više od 100.000 žitelja Teherana je napustilo grad, a u Libanu se iselilo oko 80.000 ljudi iz južnih regiona. Međutim, migracija uvek zavisi od intenziteta ratnih dejstava, odnosno od načina na koji se rat vodi – ako se gađa infrastruktura zemlje koja je neophodna za svakodnevni život, kao što su vodovod, električna mreža, putna infrastruktura i poljoprivredne plantaže, to može dovesti do masovnog pokreta stanovništva. Ako Iran drži zatvorene granice, mala je verovatnoća da može doći do masovnog izbegličkog talasa, ali ako odluči da pokret ljudi koristi kao oblik ratovanja, on će otvoriti granice i to će dovesti do egzodusa”, ističe naš sagovornik, podsećajući da Iran ima više od 90 miliona žitelja i preko 80 etničkih skupina.

Prema njegovim rečima, nisu sva migratorna kretanja od značaja za region Balkana. „Srbija treba da prati šta se dešava u zapadnom Iranu, na granicama prema Turskoj, Iraku i Azerbejdžanu, gde živi oko 12 miliona ljudi. Turska je već spremila preko 90.000 kreveta za potencijalne izbeglice iz Irana i ima razvijen sistem kako da zadrži izbeglice unutar svojih granica. Čak i da izbeglice uđu u Tursku, od ponašanja ove zemlje zavisi da li će se u njoj zadržati ili će ih turske vlasti pustiti u Evropu. Poslednjih nekoliko godina Turska se ponaša kao saradljiv partner Evrope, pa možemo reći da za sada ne postoje naznake da će masovni migracioni talas pogoditi Balkan ili Evropu”, ocenjuje Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.