Pismo EDB-a: Zašto je Rama pisao sa Vučićem, a ne sa Spajićem?

Očekivano, Albanci su se pitali zašto je to pismo Rama pisao sa Vučićem, a ne sa Kurtijem ili bar sa Vljosom Osmani. S obzirom na to da Kosovo nema status zemlje kandidata, pitanje je deplasirano. Ostaje dilema zašto Rama, umjesto sa Vučićem, čija je zemlja na začelju integracijskih procesa, pismo nije napisao sa Milojkom Spajićem, sa kim dijeli dvosjedni bicikl na putu ka Briselu.

Ne mislim da je članstvo Crne Gore u EU do 2028. garantovano i neupitno, ali je svakako izvjesnije od ,,kreativnih formula“ Srbije, Sjeverne Makedonije, čak i Albanije. Ustavni sud Republike Kosovo uveo je privremenu mjeru do 31. marta na Dekret predsjednice Vjose Osmani, kojim se raspušta kosovska Skupština i najavljuje raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Odlukom Ustavnog suda, izbori ne mogu biti raspisani dok je izrečena mjera na snazi.

Parlamentrani izbori na Kosovu održani su 28. decembra 2025. godine, a Vlada premijera Albina Kurtija formirana je mjesec i po kasnije. Predsjednik Kosova bira se u parlamentu. Predsjednica Osmani nije uspjela da dobije podršku za novu kandidaturu, za šta je indirektno optužila dojučerašnjeg najbližeg političkog partnera, premijera Kurtija.

„Strategija perpetualne krize podrivanja Albina Kurtija trajaće sve dok se onemogući pobeda njegove stranke i njega lično. Nakon ubedljive i za opoziciju i za neke regionalne lidere šokantne pobede Kurtijevog Pokreta za Samoopredeljenje, u susret predsedničkim izborima, gledali smo pokušaje pregrupisavanja političke scene, ali i novu seriju satanizacije predsednika Vlade Kosova i njegove stranke“, kaže za Pobjedu nekadašnji šef makedonske misije OSCE-a u Austriji i Turkmenistanu Arsim Zekoli.

Ambasador Zekoli dodaje da je aktuelna politička kriza na Kosovu motivisana ne samo željom opozicije - uvjerene da je premijer Kurti pobijedio glasovima dijaspore, da se izbori ponove, nego i brigom zbog unutrašnjih tenzija starih i novih kadrova, koji uviđaju da je nostalgija za prošlim vremenima više prepreka nego motivacija za privlačenje glasača.

POBJEDA: Zašto je kosovska opozicija 28. decembra 2025. doživjela izborni fijasko?

ZEKOLI: Opozicija se suočava sa ozbiljnom krizom liderstva i gubljenjem identiteta. Pored toga, izložena je uticaju „modela Kurti“, koji se nameće kao formula reformatiranja postojećih političkih kadrova. Prihvatanjem uloge „drugorazrednih aktera“ pod patronatom Edija Rame, kosovska opozicija sebe dodatno marginalizuje i ubrzava proces dobrovoljne desubjektivizacije.

Demokratski savez Kosova (LDK) očito prolazi proces duboke unutrašnje shizme; Demokratska partija Kosova (DPK) je, umesto neharizmatičnog lidera Memlija Krasniqija, izabrala još neharizmatičnijeg Bedrija Hamzu; proslavljeni komandanti Ramuš Haradinaj i Fatmir Limaj na izborima su prošli ili neslavno ili katastrofalno.

POBJEDA: Bura je i na pobjedničkoj strani. Je li sukob premijera Kurtija i predsjednice Osmani personalan ili politički?

ZEKOLI: Iz ugla Osmani, sukob je više personalan nego politički. Razumljivo je da Osmani želi drugi predsjednički mandat, čemu se, više nego sam Kurti, protive opozicione stranke. Sa druge strane, Kurtijev motiv, iako principijelno diskutabilan, politički je i pragmatičan.

POBJEDA: Zašto je principijelno diskutabilan?

ZEKOLI: Kurti želi ono što su Rama, Aleksandar Vučić i Hristijan Mickoski sebi obezbedili pomoću Bajrama Begaja, Đure Macuta, Gordane Siljanovske, a zapadne diplomate pomoću Dritana Abazovića, bosanske Trojke ili albanske VLEN u Makedoniji. U tom smislu, optuživati Kurtija da hoće potpunu kontrolu vlasti po regionalnom i širem modelu nekorektno je, posebno uzimajući u obzir predstojeće pregovore Kosova i Srbije.

Naravno, problem je što želja za kontrolom krnji Kurtijev imidž progresivnog izuzetka iz balkanskih pravila. U svakom slučaju, Kurti je svojom voljom od lidera postao - političar.

POBJEDA: Zašto predsjednica Osmani nije dobila podršku opozicije za drugi mandat?

ZEKOLI: Osmani se zamerila gotovo svim opozicionim strankama, počev od njene nekad matične LDK, koja nije cenila njenu nesumnjivu popularnost, zamerajući joj moguće liderske ambicije. Osmani je zato napustila stranku i osnivala novu. U PDK-u su Vljosu Osmani doživljavali kao suviše blisku Kurtiju, nadajući se da će mu jednom okrenuti leđa.

Na kraju, glasine o njenom ne uvek lepom ponašanju prema saradnicima, optužbe za aroganciju, nadmenost i ne sasvim jasno poreklo imovine učinile su da njen imidž ne bude uvek hvaljen od političkih rivala. Ipak, mislim da je to manje povezano sa konkretnom ličnošću, a mnogo više sa naglim, fantastično brzim usponom ka vrhu domaće, delom i međunarodne politike - od prevoditeljke do predsednice države. Takav uspeh neminovno vodi ka samoprecenjivanju ili ka „insajder sindromu“ - duboko skrivene sumnje u svoju sposobnost ili zasluženu funkciju, koja se često prikriva arogancijom kao defanzivnim mehanizmom.

To svakako nije povezano sa njenim polom, već sa njenom mladošću – životnim iskustvom i političkim angažmanom.

POBJEDA: Ako je predsjednicu podržao premijer Rama, zar nije bilo očekivano da je podrži i njemu bliska kosovska opozicija?

ZEKOLI: Kratkovidnost Osmani i Rame, kao i odluka LDK i PDK da u parlamentu ne podrže njen drugi mandat, umesto planirane štete Kurtiju, na bizaran je način detonirala unutar opozicije, najviše šteteći samoj Osmani. Formalno, ovo je sukob Kurtija i opozicije; suštinski, epilog Kurtijeve bitke sa Raminim eksponentima, sa šačicom zapadnih diplomata i sa Vučićem.

Bojim se da će dobrovoljna „dritanizacija“, marginalizacija pred građanima i desubjektivizacija pred glasačima opoziciju koštati mnogo više nego Samoopredeljenje, i to upravo zbog paternalističkog stava Edija Rame prema njima. Ovim se indirektno potvrđuje da opoziciona vođstva nemaju snagu i podršku kakvu ima Kurti.

Zekoli POBJEDA: Kada pominjete bitku premijera Kurtija sa „šačicom zapadnih diplomata“, na što konkretno mislite?

ZEKOLI: To nije pitanje Albina Kurtija, već dihotomije u zapadnoj diplomatiji. Usled neiskustva, Kurti očito nije na vreme razumeo razliku između domaćih diplomatskih gastarbajtera i vanjskopolitičkih starih vukova na Zapadu. Mladi reformisti čistih ruku, time i Kurti, nisu po volji domicilnim zapadnim ambasadorima i karijernim diplomatama, koji insistiraju i očekuju servilnost, ulizivanje i inferiornost domaćih političara.

Poznato je, pritom, da je nivo zapadnih diplomata na Balkanu pao na najniže grane; kako profesionalno, tako i po stepenu obrazovanja, stila i kulture, koji često zna biti skromniji čak i od ovdašnjih političkih amatera. Ovaj retrogradni, vulgarni, primitivni manir diplomatskih đaka-prvaka Amerike, naročito Evrope, i dalje je baziran na predrasudama: Balkan vide kao svet naivnih domorodaca, polupismenih kriminalaca i lakih žena.

To se uvek ne odnosi na iskusne diplomate i političare u samim centrima, koji i zbog institucionalne memorije i zbog ličnog iskustva imaju druge aršine, interese i vrednosne sisteme u ocenjivanju političara poput Kurtija. Ovaj problem zasad pogađa Kurtija, baš kao što je nekada pogađao Zorana Đinđića ili Mila Đukanovića; ili kao što će pogoditi svakog pristojnijeg i obrazovanijeg političara koji se bude pojavio. Kurti je kriv zato što ili ne zna ili ne želi uvažiti diplomate i ambasadore na način kako to čine Vučić ili Rama.

POBJEDA: To je znala predsjednica Osmani?

ZEKOLI: Ne bi bilo korektno osporavati uspeh Vljose Osmani, naročito njen diapazon diplomatskih kontakata širom planete. Time je ne samo popunjavala određene propuste Ministarstva vanjskih poslova, već i stvarala mrežu ličnih kontakata i svojevrsne paralelne diplomatije. Očekivano, na to nije uvek dobro reagovala ministrica Donika Gervalla, što je dovelo do podele unutar njihove zajedničke stranke.

Dobar deo popularnosti predsednice Kosova rezultat je odluke zapadnih centara da je koriste kao kontratežu „neposlušnom“ Kurtiju, formirajući sa njom paralelan kanal komunikacije izvan uobičajnih protokola. Najzad, popularnost Osmani u dobroj meri se bazirala na „paktu“ sa Ramom i njegovim preporukama datim Makronu, Ruteu, Meloni, ali ne i Londonu, Beču i Berlinu.

Odnos SAD prema Osmani trebalo bi sagledati izbalansirano: delom ka rezultat njenog rada, delom kao činjenicu da SAD uvažava instituciju Predsednika, ne samu ličnost.

POBJEDA: Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je planiranu posjetu Kosovu zbog političkih dešavanja u zemlji. Kome je poruka upućena?

ZEKOLI: Baš kao Beograd, Tirana, Sarajevo i Skoplje, i Prištinu mnogo više zanima i pogađa nedolazak novih američkih ambasadora, nego posete briselskih diplomata. Pa, poseta eks-direktora CIA Williama Burnsa Sarajevu, Beogradu i Prištini bila je zanimljivija i efektnija nego sve posete Ursule von der Layen, Kaye Kallas ili Marte Kos. Ukratko, ma koliko bili neprijatni, prosečni Balkanac je, po principu „ljut lek na ljutu ranu“, svestan da ovdašnja hard-core kriminalna politika može biti izazvana samo hard-power pristupom, a ne beskrajnim diplomatskim soft-power driblinzima i obazrivo sročenim porukama euro-birokratije.

Kosovo je, inače, jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nema čak ni status kandidata, i nije priznata od pet članica EU, pa je pritisak zahteva povezanih sa integracijom nefunkcionalan i sveden na uslovljavanje putem finansijske pomoći. Disproporcionalni pritisak EU prema Kosovu, uz skandalozno okretanje glave od susedstva, na kraju je doveo do regionalne gotovo jednodušne sumnje u kredibilitet briselskih politika i ocena. Priština više nije izuzetak, već deo zapadno-balkanske zasićenosti briselskim ocenjivačima.