Ervina Dabižinović: Nije poenta da padne prezime

U intervjuu za Monitor, psihološkinja i doktorka rodnih studija Ervina Dabižinović komentarisala je hapšenje Aleksandra Đukanovića, brata Mila Đukanovića, koji je uhapšen nakon što mu je tokom pretresa imovine pronađeno oružje. Dabižinović naglašava da hapšenje ne bi trebalo posmatrati samo kroz prizmu pronalaska oružja, već kao test za institucije da li su sposobne da se uhvate u koštac sa decenijama političke zaštite.

„Nije poenta da padne prezime, nego da se standard primijeni na sve: na stare centre moći, ali i na nove“, istakla je Dabižinović. Ona upozorava da ako se ovo hapšenje završi kao izolovani događaj bez daljih akcija prema ljudima bliskim aktuelnoj vlasti, to neće značiti vladavinu prava, već samo promjenu mete.

Đukanovići su u javnosti vezani za mnogo krupnije teme, uključujući političko-ekonomsku moć i privilegije. Dabižinović se pita da li će sistem nastaviti da istražuje suštinske aspekte zarobljene države kao što su novac, veze i uticaj. Ona napominje da bi hapšenje moglo srušiti mit o nedodirljivosti, ali naglašava da samo dosljedne institucije mogu promijeniti sistem koji je taj mit proizvodio.

Na pitanje o bjekstvu Miloša Medenice, Dabižinović ukazuje na to da se urušava percepcija nedodirljivosti političko-pravosudnog vrha, ali naglašava da to ne predstavlja potpunu promjenu sistema. Ona se osvrće na godišnjicu zločina u Štrpcima, naglašavajući da se suočavanje sa prošlošću u Crnoj Gori još uvijek suočava sa velikim izazovima.

„Politički diskurs u regionu često relativizuje ratne zločine ili ih koristi za dnevne političke obračune“, istakla je Dabižinović, dodajući da bez političkog konsenzusa o ratnim zločinima, komemoracije ostaju samo simboličan čin.

Osvrnuvši se na izjavu evropske komesarke Marta Kos o pregovorima o pristupanju Crne Gore EU, Dabižinović ukazuje na veliku razliku između političkih poruka iz Brisela i stvarnog stanja u zemlji. Ona naglašava da pravi put do članstva u EU zavisi od izgradnje funkcionalnih i stabilnih institucija.

U kontekstu aktuelne evropske politike, Dabižinović ističe da se Europa suočava sa ozbiljnim izazovima, jer se vrijednosti koje su je činile mirotvornim projektom često zapostavljaju pred geopolitičkim nadmetanjima. „Evropa se sve češće ponaša kao akter koji reaguje na ratove, a ne kao politički prostor koji ih sprječava“, smatra Dabižinović.

Na kraju, Dabižinović zaključuje da je pravo pitanje koliko Evropa ostaje vjerna vlastitom identitetu i da li je spremna da ponovo govori jezikom mira, umjesto jezika vojne dominacije.