Povlačenje zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u

Centar za demokratsku tranziciju (CDT) je pozvao Vladu Crne Gore da povuče iz procedure Skupštine predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB). Programska direktorica CDT-a, Milica Kovačević, istakla je da su ovi zakoni problematični sa stanovišta zaštite ljudskih prava i standarda demokratske kontrole sektora bezbjednosti.

Kovačević je naglasila zabrinutost zbog načina na koji se u predlozima zakona pokušava uvesti pitanje zaštite podataka o ličnosti, kao i usklađivanja sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka (GDPR) i LED direktivom. „Stiče se utisak da se pregovarački okvir i obaveze iz procesa evropskih integracija koriste kao argument za usvajanje spornih bezbjednosnih rješenja, dok zaštita podataka građana ostaje u drugom planu“, kazala je ona.

U saopštenju je navedeno da je usklađivanje crnogorskog zakonodavstva sa GDPR-om dio pregovaračkog okvira, međutim, proces pripreme ključnih zakona u ovoj oblasti već godinama kasni. Kovačević je ukazala da je Akcionim planom za Poglavlje 23, objavljenim u aprilu prošle godine, bilo predviđeno da Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti bude utvrđen u trećem kvartalu 2025. godine.

Ona je dodala da je Planom pristupanja za period 2025-2026 bilo predviđeno da primjena tih zakona počne već u drugom kvartalu 2026. godine, ali se najnovijim Planom pristupanja za 2026-2027 pomjeraju rokovi. Usvajanje oba zakona sada je planirano za drugi kvartal 2026. godine, dok bi njihova primjena počela tek u posljednjem kvartalu.

Kovačević je istakla da je rad na novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti započet još 2019. godine, ali da je javnost posljednji put vidjela nacrt objavljen u martu 2024. godine, koji nikada nije upućen u skupštinsku proceduru. „U tom smislu, usvajanje sektorskih propisa, a posebno onih koji značajno utiču na prava i slobode građana, prije usklađivanja ZZPL sa GDPR-om i LED direktivom, predstavlja nedovoljno promišljen i nesistemski korak“, rekla je Kovačević.

Ona je dodala da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti krovni akt u ovoj oblasti, što podrazumijeva usklađivanje drugih propisa koji uređuju obradu podataka o ličnosti. Kovačević je naglasila da je CDT početkom februara zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova informacije o statusu zakona predviđenih akcionim planom, ali odgovor nije dao suštinska pojašnjenja.

„Uz kašnjenje i pomjeranje rokova, dodatni problem predstavlja i nedostatak transparentnosti. Institucije ne pružaju jasne informacije o tome u kojoj fazi se nalazi priprema ovih zakona“, istakla je Kovačević. Ona je dodala da je Evropska komisija ocijenila da odredbe o zaštiti podataka u predlozima zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u nijesu usklađene sa pravnom tekovinom EU, naročito sa GDPR-om i Direktivom o sprovođenju zakona (LED).

Kovačević je zaključila da država duguje javnosti otvoren, transparentan i stručan proces, naglašavajući da je zaštita podataka o ličnosti temeljno pravo građana i ključno pitanje demokratskog društva.