Institut alternativa: Predlozi zakona o unutrašnjim poslovima i ANB i dalje sporniji

Institut alternativa je ukazao na sporna rješenja u predlozima zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB), ističući da ANB, za razliku od savremenih službi u razvijenim zemljama, neće zapošljavati putem javnih konkursa. Ovakav pristup zadržava proces zapošljavanja unutar diskrecionog odlučivanja, što može dovesti do neosnovanih odluka bez zasluga.

U saopštenju Instituta alternativa navodi se da su amandmani koje je Vlada predložila na zakon o unutrašnjim poslovima donijeli neka poboljšanja, ali i dalje sadrže problematične odredbe. Naime, predlog zakona propisuje da Komisija za bezbjednosne smetnje, koju imenuje ministar unutrašnjih poslova, broji pet članova, među kojima su trojica službenika policije. Predlažu da se ta tri člana imenuju na predlog direktora policije, kako bi se osigurala profesionalnost većine članova komisije.

Institucija je takođe skrenula pažnju na djelimično precizirane odredbe o bezbjednosnim provjerama, ali se zadržava predlog da se službenik obavijesti o postojanju bezbjednosne smetnje, bez navođenja razloga za njeno utvrđivanje. U saopštenju se naglašava da crnogorski pravni sistem ne uređuje postupak utvrđivanja bezbjednosnih smetnji, čime se stvara problem u praksi.

Oni su ukazali i na to da produžavanje roka za zapošljavanje po posebnom postupku do kraja 2027. godine direktno suprotstavlja Operativnim zaključcima Posebne radne grupe za reformu javne uprave, koji su usvojeni u novembru 2025. godine. Ovi zaključci predviđaju zapošljavanje zasnovano na zaslugama i transparentnosti, što se kosi s produženjem trajanja posebnog postupka zapošljavanja.

Predlog zakona o ANB takođe predviđa da se na sve nabavke ove agencije, uključujući one bez bezbjednosnog karaktera, ne primenjuju propisi o javnim nabavkama, što otvara mogućnost netransparentne potrošnje. Iz Instituta alternativa smatraju da ovakav pristup predstavlja ozbiljan korak unazad u pogledu zakonitosti i fiskalne odgovornosti.

Na kraju, istaknuli su da predlog zakona ne donosi unapređenje u pogledu sudske kontrole ovlašćenja i da se radni odnos u ANB može zasnovati bez javnog oglašavanja, čime se dodatno smanjuje transparentnost procesa zapošljavanja.