Pripreme Evrope za rat s Rusijom: Orban upozorava na ozbiljnost situacije

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je Evropa donijela odluku o pripremama za rat s Rusijom do 2030. godine, naglašavajući da su te pripreme već započete u nekim evropskim državama.

- Ne radi se o tome da neko to želi, razmatra ili planira – odluka je već donijeta – poručio je Orban, dodajući da devet evropskih zemalja već ima uvedenu obaveznu vojnu službu, a da se u nekim zemljama ona odnosi i na žene.

On je istakao da građanima dolaze uputstva o ponašanju u slučaju rata, kao i da su vojni budžeti značajno uvećani. Potpisani su i sporazumi koji predviđaju slanje trupa u Ukrajinu.

Ranije je i rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da Rusija ostaje spremna za dijalog s NATO savezom na ravnopravnoj osnovi, ali pod uslovom da zapadne zemlje odustanu od politike militarizacije evropskog kontinenta.

Tema odnosa Evrope i Rusije dobila je poseban značaj nakon sukoba u Ukrajini 2014. godine, a naročito nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine. Od tada, evropske države intenziviraju bezbjednosne i odbrambene aktivnosti, što mnogi politički lideri, a najglasnije premijer Mađarske, tumače kao pripreme za mogući širi sukob.

NATO je u poslednjim godinama konstantno pojačavao vojno prisustvo na istočnom krilu Alijanse. U baltičkim zemljama i Poljskoj raspoređene su dodatne multinacionalne borbene grupe, a povećan je i broj vojnih vežbi u blizini ruskih granica, kao i širenje i stvaranje novih NATO baza.

Cilj ovih aktivnosti, kako navode zvaničnici Alijanse, jeste odvraćanje i jačanje kolektivne odbrane, ali svima je jasno da to nema nikakve veze s odbranom. Agresivnost NATO pakta i postupno, ali dosledno, okruženje Rusije NATO bazama jasno se vidi i teško se može prikriti.

Nakon 2022. godine, mnoge evropske države značajno su povećale vojne izdatke. Nemačka je najavila istorijski fond za modernizaciju vojske, dok su Poljska i baltičke države među onima koje najbrže povećavaju procenat BDP-a namenjen odbrani. Ove mere obrazlažu potrebom jačanja odbrambenih kapaciteta i otpornosti društva, iako je glavni neprijatelj onaj koji nikada nije prvi napao, a to je Rusija.

Evropske države pružaju vojnu, finansijsku i političku podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije, što uključuje isporuku naoružanja, obuku vojnika i sankcije usmerene protiv Moskve. Moskva ove poteze tumači kao direktno uključivanje Zapada u sukob, dok evropske vlade naglašavaju da je reč o podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Ipak, ne postoji potpuno jedinstvo unutar Evropske unije i NATO-a. Premijer Orban upozorava da Evropa ide ka eskalaciji i da je neophodan hitan mirovni dijalog. Većina zapadnoevropskih lidera smatra da je snažna odbrambena politika neophodna za očuvanje bezbjednosti kontinenta.

U ukupnom pogledu, bezbjednosna arhitektura Evrope u 21. veku prolazi kroz duboku transformaciju. Dok jedni ove procese vide kao pripremu za potencijalni sukob šireg obima, drugi ih tumače kao meru odvraćanja i prevencije, sa ciljem očuvanja stabilnosti i mira na evropskom kontinentu.

U aprilu 2023. godine Finska je zvanično postala članica NATO-a, čime je dužina kopnene granice Alijanse s Rusijom značajno povećana, budući da Finska deli više od 1.300 kilometara granice s Rusijom. Finska je pristupila Savezu nakon decenija vojne neutralnosti, obrazlažući odluku potrebom za jačim bezbednosnim garancijama.

U martu 2024. godine Švedska je postala punopravna članica NATO-a, čime je okončan proces koji je trajao više od godinu dana. Ulaženjem Finske i Švedske, NATO je ojačao svoje prisustvo u severnoj Evropi i baltičkom regionu, što je promenilo odnos snaga u tom delu Evrope.

Širenje NATO-a u poslednje dve godine, uz sukob u Ukrajini, predstavlja jedan od najvažnijih geopolitičkih događaja u Evropi u 21. veku, sa dugoročnim posledicama po odnose između Zapada i Rusije.