Snažniji mehanizmi za nove članice EU

Budući ugovori o pristupanju država kandidata Evropskoj uniji treba da sadrže snažnije zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora, izjavila je danas u Estoniji evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Na Konferenciji o proširenju EU u Talinu, Kos je kazala da svaka zaštitna mjera treba da ostane na snazi onoliko dugo koliko je potrebno, ali da se ne smije stvarati „članstvo na dva nivoa“ za države koje su u potpunosti usklađene s pravnom tekovinom Unije, prenijela je Evropska kuća u Beogradu.

„Jednostavno rečeno: ako novi članovi poštuju pravila, te zaštite neće ni primijetiti. Ali ako države krenu unazad u onome što je za nas temeljno, poput demokratije i vladavine prava, zaštitni mehanizmi moraju da zabole“, poručila je Kos. Navela je da je to jedan od pet ključnih elemenata u debati o budućnosti proširenja EU. Ostali su: nema prečica u reformama, Evropska unija mora da se pripremi za nove članice, EU mora mnogo brže da dopre do građana budućih članica, te pitanje da li je Evropa spremna za mir u Ukrajini.

Kos je istakla da borba protiv korupcije i izgradnja demokratskih institucija ostaju temelj proširenja EU i da puno članstvo nikada ne smije doći nauštrb reformi koje tome vode. „Samo kredibilan reformski put može ojačati povjerenje država članica i građana i osigurati pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta i naše Unije u cjelini. Bez takvog povjerenja, proširenje EU ne može biti uspjeh“, naglasila je.

Dodala je da je pristupanje novih članica narednih godina „realna perspektiva“ i da EU mora biti spremna — da procijeni kakav će uticaj buduće proširenje imati na ključne politike, budžet i upravljačke strukture. Kos je kazala i da EU mora mnogo brže i direktnije dopirati do građana država kandidata, tako što će one koji „isporučuju reforme“ i usklađivanje s pravilima EU nagraditi bržom integracijom u politike i strukture Unije.

„Suočavamo se s vanjskim silama koje žele da poremete i destabilizuju Evropu, a vidimo i domaće pokrete u državama kandidatima koji pogrešno predstavljaju proces proširenja kao ćorsokak“, rekla je. Govoreći o petoj ključnoj tački debate — da li je Evropa spremna za pravedan i održiv mir u Ukrajini — Kos je ocijenila da će kraj rata stvoriti „novu realnost u Evropi“. „To otvara važna pitanja: da li smo spremni na ono što takva realnost zahtijeva i kako ćemo integrisati zemlje kandidate s kojima trenutno pregovaramo“, navela je.

Dodala je da će integracija Ukrajine u EU, u kontekstu primjene mirovnog sporazuma i mogućih bezbjednosnih garancija, donijeti nove impulse raspravama. Ukupna javna podrška proširenju širom EU porasla je sa 37 odsto prije nekoliko godina na 56 odsto danas, prvenstveno zbog rata u Ukrajini, kazala je Kos, uz napomenu da i dalje postoje značajne razlike među državama članicama.

Za Estoniju je rekla da predstavlja „jednu od velikih uspješnih priča“ proširenja EU i primjer budućim članicama, kao snažno sredstvo u borbi protiv anti-EU propagande. Prenijela je da je u Moldaviji često slušala tvrdnje da bi ta mala zemlja izgubila autonomiju ulaskom u EU, postala zavisna od stranaca i bila ugroženog identiteta. „Ti strahovi su cinična besmislica koju je agresivno posijala propagandna mašina Kremlja. Uspjeh Estonije ih lako demantuje. Baltik pokazuje kako su oni koji su napustili rusku orbitu i izabrali Evropu iza sebe ostavili siromaštvo i nesigurnost. Proširenje i danas nosi obećanje da taj uspjeh možemo ponoviti — u Ukrajini, na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji“, zaključila je Kos.