Kako Trampov svjetski poredak utiče na Evropu uoči ključne konferencije o odbrani

Ovogodišnja konferencija, koja počinje krajem ove nedjelje, još jednom djeluje kao da će biti odlučujuća. Održava se u trenutku kad evropska bezbjednost izgleda sve neizvjesnije.

Prošlo je godinu dana otkako je američki potpredsednik Džej Di Vens održao iznenađujući govor na Minhenskoj konferenciji. Prekorio je Evropu zbog njene politike o migraciji i slobodi govora, nazvavši unutrašnje prijetnje najvećim problemom za kontinent. Publika je bila vidno zbunjena. U međuvremenu, Trampova Bela kuća je preokrenula čitav svet naglavačke. I saveznicima i neprijateljima podjednako su uvedene kaznene carine, američki vojnici su upali u Venecuelu i zarobili predsednika Nikolasa Madura, dok Vašington pokušava da nađe mir u Ukrajini pod uslovima koji odgovaraju Moskvi. U vazduhu lebdi i neobičan zahtjev da Kanada postane '51. država' SAD.

Američku delegaciju na konferenciji predvodi državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Marko Rubio, dok je pozvano više od 50 drugih svetskih lidera. Najnovija američka Strategija za nacionalnu bezbednost (NSS), objavljena krajem prošle godine, poziva Evropu da 'stane na vlastite noge' i 'preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost', potpirujući strahove da su SAD sve manje spremne da budu oslonac evropske odbrane.

Kriza oko Grenlanda bila je ključna u preispitivanju transatlantske alijanse. Donald Tramp je više puta izjavio da 'mora da poseduje' Grenland zbog američkih interesa i globalne bezbednosti, ne isključujući ni upotrebu sile. Danski premijer je upozorio da bi nasilno američko preuzimanje označilo kraj NATO alijanse koja je služila kao oslonac evropske sigurnosti poslednjih 77 godina. Iako je kriza oko Grenlanda za sada izbegnuta, pitanje bezbednosnih veza Evrope i Amerike ostaje otvoreno.

Aleks Janger, bivši šef britanske tajne obaveštajne službe MI6, ističe da transatlantska alijansa neće povratiti nekadašnji oblik, ali nije srušena. Janger veruje da Evropa treba preuzeti više odgovornosti za svoju odbranu, naglašavajući nerazmjernu težinu koju američki poreski obveznici snose da bi subvencionisali evropske odbrambene potrebe.

Podele u transatlantskoj alijansi idu dalje od broja vojnika. Trampova administracija je često kritizirala evropske zemlje koje ne ispunjavaju minimalne odredbe o potrošnji na odbranu. U međuvremenu, evropske vlade su uznemirene Trampovim odnosom s ruskim liderom Vladimirom Putinom i njegovim optužbama prema Ukrajini.

Organizatori Minhenske bezbednosne konferencije ukazali su na suštinsko razilaženje s američkom posleratnom strategijom, koja se oslanjala na multilateralne institucije, ekonomsku integraciju i promovisanje demokratije. Trampova administracija je, kako se navodi, oslabila ova tri stuba, a strategija se fokusira na podršku grupama koje se protive evropskim vladama.

Ključno pitanje ostaje da li Član 5 NATO-a, koji predviđa zajedničku odbranu, i dalje funkcioniše. Trampova nepredvidljivost i prezir prema Evropi mogu dovesti u pitanje ovaj član. U svetlu nedavnih teritorijalnih ambicija prema Grenlandu, teško je predvidjeti kako bi Tramp reagovao u slučaju hipotetičkog napada Rusije na neku od članica NATO-a, što može dovesti do opasnih grešaka u proračunu.

Ove nedelje, Minhenska bezbednosna konferencija bi trebala da pruži odgovore o budućnosti transatlantske alijanse, ali ti odgovori možda neće biti u skladu s onim što Evropa želi da čuje.