Kraj suvereniteta: Lekcije iz otmice Madura

Nedavni događaji u Venecueli, naročito otmica predsednika Nikolasa Madura 3. januara, izazvali su različite reakcije. Oni koji ne podržavaju Madura pozdravili su njegovu otmicu, dok su drugi reagovali s gnjevom. Prema francuskom političkom misliocu Alanu de Benoa, suštinsko pitanje nije da li je Maduro 'dobar momak' ili 'užasan diktator', već da ova otmica označava ulazak u novu eru, u kojoj suverenitet država više nije priznat od strane dominantnih sila.

Madurova otmica dogodila se 36 godina nakon otmice panamskog predsednika Manuela Norijege i samo mjesec dana nakon što je Donald Trump pomilovao bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, osuđenog na 45 godina zatvora zbog trgovine drogom. Trump je ovom odlukom prekršio međunarodno pravo i američki ustav, što ukazuje na to da Sjedinjene Američke Države sada deluju jednostrano, čak i protiv suverene države.

De Benoa ističe da je ova situacija udar na demokratiju, koja se oslanja na narodnu suverenost. 'Venezuela ne pripada ni Trampu ni Maduru, već venecuelanskom narodu', naglašava on. Trump nije tražio nove izbore, već je jednostavno proklamovao da će vladati ovom zemljom. Njegove pristalice u Evropi, koje se zalažu za suverenitet, sada se suočavaju s novom realnošću.

Marin Le Pen je jedina evropska političarka koja je kritizovala promene koje su Sjedinjene Američke Države izvršile u Venecueli. 'Suverenitet država nikada nije predmet pregovora', izjavila je, ukazujući na to da se odricanje od ovog principa može pretvoriti u prihvatanje sopstvenog ropstva u budućnosti.

De Benoa takođe napominje da su tvrdnje da je Maduro 'jedan od vođa narkoterorizma' smešne i neubedljive. 'Venezuela nije proizvođač kokaina, niti bilo koja latinoamerička zemlja proizvodi fentanil', dodaje on. Iako će Maduru biti suđeno u Sjedinjenim Američkim Državama, optužbe protiv njega su već odbačene pre nego što je suđenje počelo.

Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama priznao je da Sjedinjene Američke Države ne mogu imati protivnike koji kontrolišu najveće svetske rezerve nafte, što je iskreno priznanje da je kontrola nad resursima ključna za američku politiku. De Benoa zaključuje da je Tramp, kao i njegovi prethodnici, intervencionista, ali s razlikom što ne želi da se upušta u dugačke ratove kao što su oni u Avganistanu ili Vijetnamu.

Na kraju, De Benoa se pita ko će biti sledeća meta američke intervencije. 'Teško je reći', zaključuje on, naglašavajući da su Evropljani postali pokorni vazali, zaboravljajući na suverenitet svojih država. Premijerka Danske Mette Frederiksen izjavila je da će se Danska uvek osećati bliže Vašingtonu nego Parizu, što dodatno oslikava trenutnu situaciju u međunarodnim odnosima.