Čekajući američke ambasadore: Ima li Balkan razloga za brigu

Balkan se nalazi u teškoj situaciji, jer od povratka Donalda Trampa na funkciju, američka spoljna politika pokazuje zanemarivanje ovog regiona. Početkom 2026. godine, skoro 80 mjesta je bez potvrđenih ambasadora, što uključuje i ključne zemlje kao što su Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija.

U decembru 2025. godine, ambasadori su povučeni iz Severne Makedonije i Crne Gore, dok je kandidatura za ambasadora u Srbiji, Mark Brnović, povučena nakon njegove smrti. „Ambasador je lični predstavnik predsednika i njegovo je pravo da osigura da u tim zemljama ima pojedince koji unapređuju agendu 'Amerika na prvom mestu'“, izjavila je viša zvaničnica Stejt departmenta za BBC.

Prema rečima bivšeg ambasadora SAD u Beogradu, Kamerona Mantera, „to je promena u američkoj diplomatiji, u drugoj Trampovoj administraciji ima znatno manje spoljne politike zasnovane na ideji pronalaženja zajedničkog jezika“. Situacija sa ambasadorima nije samo problem Balkana, jer su mnoga mjesta upražnjena i u velikim zemljama poput Nemačke.

Američki diplomata Luk Zaner ističe da je teško odrediti trenutnu politiku SAD prema Balkanu, dok Majkl Polt, još jedan bivši ambasador, naglašava da nedostatak ambasadora šalje signal celom regionu. „Ne bi bilo fer reći da je tako samo sada. Već pred kraj mog mandata u Beogradu, postalo je jasno da će odnosi na Zapadnom Balkanu postati mnogo više evropski posao“, rekao je Polt.

Trampova administracija se, prema rečima Veska Garčevića, profesora međunarodnih odnosa, suočava sa problemima u odnosima sa evropskim zemljama, što se reflektuje i na Balkan. Tokom 2024. godine, Trampov zet, Džared Kušner, najavio je investicije u Srbiji, ali su zbog protesta projekti obustavljeni.

U 2025. godini, američka administracija se fokusirala na sankcije protiv Naftne Industrije Srbije i Milorada Dodika, lidera Srba u Bosni. „Eto, pokazali su interesovanje da Dodika nateraju na povlačenje, ali to deluje kao jednokratna stvar gde se ne vidi kontinuitet politike“, dodao je Ivan Vujačić, bivši ambasador.

Trenutna situacija sa američkim ambasadama na Balkanu može se opisati kao „brodovi na moru bez kapetana“. Nedostatak ambasadora ukazuje na to da Balkan nije prioritet američke spoljna politike, osim u simboličkom smislu.

Upravni mehanizam američke spoljna politike se oslanja na predsednika i državnog sekretara, a smanjenje broja zaposlenih u Stejt departmentu dodatno otežava situaciju. Danijel S. Hamilton, profesor na Džons Hopkins univerzitetu, naglašava da Tramp pokušava da postavi lojaliste na ambasadorska mjesta, ali takođe zaobilazi Stejt department.

Dok se Balkan suočava sa neizvjesnošću, američka diplomatija se sve više oslanja na transakcionu politiku, što može značiti promjene u pristupu prema ovom regionu. „Balkan će morati da se prilagodi transakcionim elementima američke diplomatije“, zaključuje Garčević.