Cijena nezavisne Evrope: Pet godina rata i budućnost NATO-a

Približavamo se početku pete godine rata Moskve sa Ukrajinom koji je počeo 24. februara 2022. godine. Tada niko nije mogao ni da nasluti da će ovaj rat dovesti u pitanje opstanka NATO pakta, što ima direktne veze i sa budućnošću Crne Gore. Crna Gora je, od ulaska u NATO 2017. godine, uložila oko 800 miliona dolara u svoju i kontinentalnu odbranu Evrope.

Ovim paktom je pokriveno 30 država Evrope, kao i SAD i Kanada. Nakon Trampovog govora u Davosu, izgleda da će se evropsko finansiranje Alijanse povećavati. Grenlandska politika Vašingtona podstiče Evropljane da razmišljaju o osamostaljivanju svoje odbrane bez Amerike. To bi moglo dovesti do povećanja ulaganja svih evropskih članica u zajednički vojni budžet, daleko iznad dva odsto društvenog proizvoda koliko je do sada bilo obavezno.

Analitičar David Roš iz singapurskog Kvantum instituta procjenjuje da Evropljani moraju stići na vojnu cifru od pet odsto društvenog proizvoda do 2030. godine, što predstavlja povećanje od 0,6 odsto godišnje u narednih pet godina. To je za 66 odsto više od izdvajanja NATO država tokom Hladnog rata. Pored toga, novi trošak od najmanje 0,5 odsto na finansiranje francusko-engleske nuklearne zaštite dodatno opterećuje budžet.

Evropska centralna banka bi mogla da igra ključnu ulogu u ovom procesu, omogućavajući emitovanje super obveznica pokrivenih ekonomijom svih EU država. Ukoliko dođe do dogovora, to bi moglo povećati zavisnost svetskih kupaca od eura, što bi posredno umanjilo značaj dolara.

Međutim, izazovi oko jedinstvene evropske odbrane su značajni. Zamena američkih rezervi municije evropskim oružjem, kao i obrazovanje novog operativnog osoblja predstavlja ogroman izazov. Do sada se Evropa oslanjala na 80.000 američkih profesionalaca, a nedostatak municije i vojne opreme postao je očigledan tokom rata u Ukrajini.

Ukrajina je pretrpjela neuspeh u ofanzivi 2023. godine zbog nedostatka resursa i slabosti Zapada. Njena borba je pokazala koliko je važno imati dovoljnu vojnu opremu i obuku. Sada, više nego ikad, Evropa mora učiti iz ovog sukoba kako bi osigurala svoju budućnost i odbranu.

Svako ko želi raspad Evropske unije je neprijatelj Evrope, a unutrašnji protivnici predstavljaju najveću prijetnju. Nacionalni front Mari Lepen zagovara pad EU, ali ne i raspad NATO-a. Njihovo nezadovoljstvo američkom dominacijom u Alijansi podseća na politiku nekadašnjeg predsednika De Gola, koji je povukao Francusku iz NATO-a, ali ne i iz Evropske ekonomske zajednice.