Mikić: Neusvajanjem 'antimafija' zakona država oštećena za više desetina miliona eura

Poslanik Građanskog pokreta URA i izvršni direktor te partije Zoran Mikić izjavio je da bi Vlada Crne Gore trebala biti efikasnija tokom ove godine kako bi država zatvorila još 21 poglavlje u pregovorima za pristupanje Evropskoj Uniji i postala članica 2028. godine. On je naglasio da je potrebno iskoristiti aktuelni geopolitički trenutak koji ide u prilog Crnoj Gori.

Mikić je izrazio zadovoljstvo zbog zatvaranja pregovaračkog poglavlja 32, rekavši u emisiji Naslovi na televiziji Nova M da je to jedna od rijetkih pozitivnih vijesti u prethodnom periodu. On je kazao da je to uglavnom rezultat odgovornog rada poslanika u Skupštini Crne Gore, s obzirom na to da Vlada nije svoj posao obavljala na vrijeme.

„Dio ljudi u Vladi ne shvata ozbiljno naš proces evropskih integracija, sada smo na jednoj trećini privremeno zatvorenih poglavlja. Treba nam efikasniji pristup Vlade, svih ministara. Što se tiče Skupštine nikad nije bilo većeg konsenzusa oko toga i konstruktivnije opozicije. Glasali smo za sve zakone važne za naš evropski put, od takozvanih Ibar zakona, imenovanja u pravosuđu do izbornih“, istakao je Mikić.

On je dodao da će najveći izazov za pregovarački proces biti zatvaranje poglavlja 23, 24 i 27, odnosno donošenje pravosnažnih presuda za visoku korupciju i organizovani kriminal, kao i oblast zaštite životne sredine. „Tu je najviše izazova i otvorenih problema, nedostaju pravosnažne presude zbog čega smo više puta opomenuti od strane naših evropskih partnera“, kazao je Mikić.

Prema njegovim riječima, potrebni su efikasniji modeli o oduzimanju nelegalno stečene imovine, odnosno „antimafija zakon“ koji je predložila URA. „Tu je važna odredba da se ne čeka pravosnažna presuda za oduzimanje imovine, već da se ona oduzima kroz građanski postupak“, objasnio je poslanik URE.

Mikić je takođe kritikovao Vladu zbog pokušaja da iskopira njihov predlog o kojem govore posljednje dvije godine, ali je primijetio određene pomake u njihovom predlogu. „Žao mi je što taj zakon nije usvojen ranije zbog nekih političkih kalkulacija, jer je to omogućilo da određeni ljudi sakriju imovinu i da državu ostave bez nekoliko desetina miliona eura“, rekao je Mikić.

On je osudio prijetnje poslaniku DPS-a Ivanu Vukoviću na društvenim mrežama, kao i kršenje privatnosti i negativnu kampanju koja se vodi protiv bivše generalne direktorice Direktorata za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i sloboda u Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava Mirjane Pajković. Mikić je naglasio da javni funkcioneri treba da imaju viši prag tolerancije na kritike, ali da i za to postoji mjera.

„Pozivam kolege da makar mi sa javne scene upodobimo našu retoriku i ne doprinosimo agresiji na javnoj sceni“, rekao je Mikić. Takođe je pozvao tužilaštvo i policiju da što hitnije procesuiraju odgovorne za objavljivanje i dijeljenje privatnih snimaka i fotografija Mirjane Pajković, izražavajući žaljenje zbog ovakvih prilika u koje je društvo zapalo.

„Osuđujem neprimjerenu i nemoralnu, gnusnu kampanju protiv Mirjane Pajković na mrežama. Svaki pokušaj diskreditacije bilo koje žene ili osobe u Crnoj Gori osuđujem. Da li smo kao društvo dotakli dno?“, zapitao je on.

Mikić je komentarišući štrajk autoprevoznika kritikovao Vladu jer nije blagovremeno reagovala, naglašavajući da bi država mogla doći u situaciju da ima deficit određenih proizvoda. On je podržao dio zahtjeva, posebno u vezi sa omogućavanjem dužeg zadržavanja u zemljama EU i smanjenjem akciza za gorivo. „EU i sa vladama Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine treba što prije da nađu rješenje, treba ih izuzeti iz tog ograničenja da ne smiju biti više od 180 dana u EU“, rekao je poslanik Građanskog pokreta URA.

Mikić je takođe napomenuo da je aktuelna Vlada vratila povlastice vlasnicima jahti koje je donijela Vlada Duška Markovića, navodeći da je država zbog tih povlastica od 2018. do 2022. izgubila 40 miliona na ime neplaćenih akciza i 18 miliona za PDV. Zaključio je da ne vidi razlog zbog kojih ne može da se poveća broj fitosanitarnih i carinskih inspektora kako bi se smanjilo čekanje prevoznika na granici, što je jedan od njihovih zahtjeva.