Režim se surovo sveti: Odgovor na represiju vlasti

U Srbiji, režim se surovo sveti, a odgovor na represiju vlasti postaje sve hitniji. Ove mjere predstavljaju povratak kontrole koja je ultimativna potreba vlasti, a podlim proceduralnim smicalicama, režim nastoji da stavi pod svoj jaram pobunjeni univerzitet. Tužilaštvo se takođe pokušava ustrojiti kako bi bez napora moglo da kontroliše postojeće i buduće istrage u koje su umiješani pojedinci iz političkog vrha.

Proteklu godinu su obeležili najveći protesti, koji su podigli očekivanja građana da su promjene moguće. Međutim, početak ove godine donosi seriju odmazdi režima koji se konsoliduje kroz represiju. Tokom ovog surovog čišćenja sistema, režim se obračunava sa svima koji ne pokazuju apsolutnu pokornost ili se nadaju da će pravda dosegnuti vrhove vlasti. Partijska metla SNS već je počistila po policiji i tajnim službama, a sada se izvode posljednji „fini radovi“ razmeštanja kako bi se učvrstila armatura sile.

Paralelno s tim, vlast se sve više ostrvila na univerzitet i tužilaštvo, uvjerena da je pravi trenutak za ovakve poteze, jer je masovni otpor od jesenas posustao. Prvo su se obračunali sa Državnim univerzitetom u Novom Pazaru, gdje su pogasili mnoge departmane, podelili otkaze profesorima, promijenili upravu i naterali studente da napuste univerzitet koji se raspada. Osvojiti Novi Pazar je za vlast bilo izuzetno važno, jer je taj grad simbolično srušio strategiju zasnovanu na podjelama i nacionalnoj mržnji koja je dominirala tokom protesta.

Usledile su smjene uprave Medicinskog fakulteta, a otkaze su dobili vrhunski stručnjaci poput doktora Vladimira Dugalića, nezamenljivog u hirurgiji jetre, i kardiologa Vladimira Zdravkovića, profesora na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Izbacivanje profesorke Jelene Kleut s fakulteta predstavlja osvetu Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji se od početka smatrao centrom otpora, a njen otkaz je poruka svim profesorima koji čekaju napredovanje - šta im slijedi ako ne odustanu od snova o slobodi i autonomiji univerziteta.

Ministar prosvete, poslušan vlastima, naložio je ponovno glasanje o izboru dekanke Fakulteta političkih nauka Maje Kovačević, što zapravo najavljuje njeno razrešenje. Time bi mogli ponovo aktivirati studente „trojance“ iz studentskog parlamenta, koji su stvoreni da pomognu vlastima u kontroli uprava fakulteta. Dekanka Kovačević je viđena kao potencijalna žrtva zbog otvorene podrške nastavnog kadra studentskoj pobuni.

U ovom kontekstu, vlast se okreće i tužilaštvu, kako bi „zakonski“ zaustavila istrage u koje je uključena vlast i disciplinovala tužioce koji rade po zakonu, a ne po partijskoj direktivi. Povratak kontrole je hitna potreba vlasti, a udar na tužilaštvo predstavlja pokušaj da ga ustroje tako da bez napora kontrolišu postojeće i buduće istrage.

Izmjenama sistemskih zakona vlast planira da oslabi tužilačku samostalnost, otvori prostor za kontrolu društvenih mreža i omogući ponovno glasanje za Visoki savet tužilaštva kako bi se promijenio odnos snaga. Kada nisu uspjeli direktno da podvedu TOK pod upravu Nenada Stefanovića, našli su perfidan način da ga onesposobe, prekidom mandata polovini tužilaca TOK-a, što praktično zaustavlja istrage za vlast najosjetljivijih predmeta poput Jovanjice, Šarića, i Skaj komunikacija.

Novi sastav podobnog Visokog saveta tužilaštva, ako im se posreći, izabrao bi potom nove tužioce koji bi vodili računa o potrebama političke vrhuške. Žrtve represije režima više se ne mogu prebrojati, a svaka represija opstaje na slabosti otpora. Pitanje je da li se srpsko društvo umorilo od borbe i da li je pristalo da pogne glavu i prihvati nasilje kao sudbinu.