Brisel kao paravan za loše zakonodavne prakse u Crnoj Gori

U posljednje vrijeme, sve više se čuje zabrinutost o kvalitetu zakona koji se usvajaju u Crnoj Gori. Iako se čini da je broj donesenih propisa u porastu, stručnjaci ističu da to ne mora nužno značiti i poboljšanje zakonodavne prakse. Milena Gvozdenović iz CDT-a naglašava da parlament i vlada unaprijed znaju koji su zakoni dio evropske agende, što dovodi do sumnji u njihovu transparentnost i kvalitet. Boris Pejović iz PES-a smatra da je neophodno fokusirati se ne samo na kvantitet, već i na suštinsko unapređenje zakonodavstva. Prebrzo usvajanje zakona često vodi do propusta i nedorečenosti, što može imati ozbiljne posljedice po građane. Takva praksa može stvoriti privid da se ispunjavaju obaveze prema EU, dok se u stvarnosti zanemaruju suštinski aspekti pravnog sistema. Stručnjaci upozoravaju da je potrebno uspostaviti višeslojnu kontrolu nad zakonodavnim procesom kako bi se osiguralo da usvojeni zakoni budu u interesu građana, a ne samo formalna ispunjenja evropskih zahtjeva. U suprotnom, Crna Gora bi mogla doći u situaciju da donosi zakone koji nemaju stvarnu vrijednost, već služe samo kao paravan za lošu zakonodavnu praksu. S obzirom na sve ove izazove, od ključne je važnosti da se u parlamentu vodi konstruktivna rasprava i da se zakoni usvajaju sa pažnjom i odgovornošću. Građani očekuju od svojih predstavnika da donose odluke koje će poboljšati kvalitet njihovog života, a ne da se zakoni donose samo kako bi se ispunile formalnosti prema Briselu.