Okeani najtopliji u istoriji, a El Ninjo i dalje jača

Svetski okeani su najtopliji u istoriji, ili barem od kada se vrše merenja, pokazali su novi podaci evropske službe Kopernikus za klimatske promene. Prosečna temperatura površine mora van polarnih oblasti 22. avgusta dostigla je 21,1 stepen celzijusa, čime je nadmašen prethodni rekord od 21,09 stepeni, zabeležen tokom tri dana marta 2024. godine.

Ovaj trend zagrevanja može imati dalekosežne posledice, uključujući pojačanje ekstremnih vremenskih pojava, porast nivoa mora i ugrožavanje morskog sveta usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem i fenomenom El Ninjo. „Ovaj rekord je još jedan jasan pokazatelj da je okean pod sve većim pritiskom“, izjavila je Samanta Berdžis iz Kopernikusa. „El Ninjo dodatno zagreva sistem, ali to čini na temelju višedecenijskog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem.“ Podaci se zasnivaju na temperaturama mora na dubini od deset metara ispod površine, a objedinjuju se nekoliko različitih merenja kako bi se dobila globalna procena.

Ujedinjene nacije ranije su upozorile da nas očekuje najjači El Ninjo u poslednjim decenijama. Iako je razlika u odnosu na prethodni rekord mala, trenutak u kojem je oboren rekord je posebno značajan. Prosečne temperature mora širom sveta obično dostižu godišnji maksimum u martu ili aprilu, a ne u avgustu. Na južnoj hemisferi, koja ima veći deo površine okeana, može se očekivati veći uticaj na prosečnu temperaturu mora u celom svetu.

Naučnike dodatno zabrinjava činjenica da su okeani već sada toliko topli, iako fenomen El Ninjo još nije dostigao očekivani vrhunac. El Ninjo donosi neuobičajeno tople vode na površinu istočnog i centralnog tropskog Pacifika, što može izazvati nagli porast prosečne globalne temperature. Očekuje se da će El Ninjo nastaviti da jača do kraja godine, a naučnici upozoravaju da bi mogao postati najsnažniji u poslednjih nekoliko vekova. „Činjenica da već sada obaramo rekorde predstavlja rani pokazatelj koliko El Ninjo postaje snažan“, rekao je Džeremi Grist, viši naučni saradnik Nacionalnog okeanografskog centra u Sautemptonu.

Okeani daleko od El Ninjoovog „uporišta“ na Pacifiku takođe su izuzetno topli. U zapadnom delu Lamanša, kanala između Britanije i Francuske, uslovi morskog toplotnog talasa traju više od tri godine, a temperatura je u julu dostigla čak sedam stepeni iznad normale, navodi profesor Tima Smit, direktor za nauku u Laboratoriji za morsku biologiju u Plimutu.

Naučnici ističu da je ovako rasprostranjeno zagrevanje širom planete jasan znak sve snažnijeg uticaja klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem na svetska mora. Zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte, okeani apsorbuju više od 90 odsto viška toplote koji se zadržava u atmosferi. „Najnoviji podaci Kopernikusa potvrđuju zabrinjavajući trend daljeg rasta temperature okeana“, rekao je Smit. Toplija mora doprinose snažnijim ekstremnim vremenskim pojavama, olujama obezbeđuju dodatnu vlagu i energiju, a mogu pojačati toplotne talase na kopnu. Toplija voda se širi, čime doprinosi porastu nivoa mora i povećava rizik od poplava u priobalju, dok ekstremna toplota u okeanima može biti pogubna za morska staništa.