Cinična komedija 'Full Phil' na Kanu

Kventin Dupje jedan je od malobrojnih hiperproduktivnih režisera koji treba da nastave da snimaju nekoliko filmova godišnje, jer koja god luda ideja mu padne napamet, još luđe izgleda na filmskom platnu. Ove godine stigao je u Kan s dva ostvarenja - cinična komedija 'Full Phil' uvrštena je u zvaničnu selekciju (ali van takmičenja), a njegova animacija 'Vertiginous' pojačala je takmičarski program 'Quinzaine des Realisateurs'.

U 'Full Phil', Dupje prvi put sarađuje s velikim holivudskim imenima, što je korak koji je verovatno napravio ne bi li konačno osvojio i američku publiku kojoj je i dalje potpuna nepoznanica. Odabrao je Vudija Harelsona i Kristen Stjuart, pa bi taktika možda i mogla da upali. To što je reč o komediji apsurda u kojoj se mešaju humoristička nasleđa obe zemlje – takođe ne škodi.

Radnja filma odvija se u Parizu, iako je mogao da bude snimljen bilo gde s obzirom na to da se sve dešava samo na dve zatvorene lokacije – u apartmanu luksuznog hotela u kome otac Fil (Harelson) i kćerka Madlen (Stjuart) odsedaju, te u fensi restoranu s motom 'Odavde niko ne izlazi gladan', u kome je prazan tanjir sramota, pa kelneri neprestano dodaju hranu.

Hrana je ključni element filma 'Full Phil' u kojem Madlen neprestano jede, pa ga ne bi valjalo gledati praznog stomaka, jer se tokom 78 minuta neprekidno ređaju svakojake đakonije. Prvo što vidimo je Stjuart kako trpa parče za parčetom kiša u usta dok na minijaturnom (vintidž) laptopu gleda treš horor sa žabolikim bićem koje goni neku ženu po plitkoj reci.

Publika zapravo sve vreme gleda dva filma paralelno, jer čim se Madlenin fokus vrati filmu, on zameni primarnu radnju sekundarnom. Ona je zapravo ljubavni omaž ranim žanrovskim radovima s kultno naivnim scenarijima, maskama i efektima. Gradeći likove oca i kćerke, Dupje bespoštedno karikira klišee u vezi sa 'gen X' muškarcima i 'gen Z' ženama, gradeći tako dramaturšku strukturu.

Kao i u njegovim prethodnim komedijama (uz par izuzetaka koji imaju i dublji smisao), logika iskače kroz prozor čim zavirimo iza vrata podeljenog apartmana u kome Madlen sedi i gleda film na 'pogrešnoj teritoriji'. Mada malo klasičnije strukturisani, dijalozi se većinom svode na eksplozivnu razmenu optužbi i ideja, pri čemu 'woke' kultura i lažna politička korektnost – postaju veliki izvor inspiracije za zezanciju.

Tako, na primer, kada hotelsko osoblje postane svesno neprekidnih svađa, osoba zadužena za 'korektno ponašanje' ne ostavlja oca i kćerku nasamo ni sekundu. Inače, Fil i Madlen došli su u Francusku da pokrpe odnos, ali ta inicijativa zapravo je prilično jednostrana. Od uvodne pa do završne scene filma, otac uzaludno pokušava da probije zid kćerkine netrepeljivosti.

Dupje ne bi bio Dupje kada bi preterao samo nekoliko puta, pa tako pretvara jednu od pariskih demonstracija, koje su legendarne po nasilju, u pravo ratno bojište. U jednoj od najboljih scena Harelson stoji ispred hotela i puši cigaretu, ozaren zbog toga što pred njim eksplodiraju automobili, odjekuju hici iz oružja i pada opšti haos od mlaćenja. Nekoliko minuta kasnije, osobi s kojom razgovara telefonom ushićeno će reći kako je zaboravio 'koliko je Pariz lep'. Gledajući 'Full Phil' neće vam preostati ništa drugo osim da se složite s njim…