Riznica od sedam nagrada za Ložionicu

Arhitekte Anđela Karabašević Sužum i Vladislav Sužum, dok sjede na udobnoj sofi u Centru kreativnih industrija i inovacija u Ložionici u Beogradu, imaju osjećaj kao da su na gradilištu. Naime, toliko vremena su proveli na toj lokaciji u posljednjih pet godina, koliko je prošlo od pobjede na konkursu do završetka rekonstrukcije kompleksa iz 1925. godine, da im je teško da se opuste i konačno shvate da je sve gotovo.

„Ovo nam je prvo izvedeno prvo nagrađeno konkursno rješenje, iako je prije njega bilo još prvih nagrada. Prvenstveno, bila nam je privilegija da gradimo javni objekat i da naposlijetku vidimo kako ovo mjesto živi. Da se u njemu smjenjuju ljudi koji uživaju u prostoru i koriste ga na razne načine“, kaže Vladislav dva dana nakon što su riznici nagrada za projekat 'Centar kreativnih industrija i inovacija Ložionica i Kuća e-Uprave' dodali još dvije. Sada ih imaju sedam. Da, dobro ste pročitali. Jedan te isti projekat, sedam nagrada.

Posljednje dvije uručen su im u razmaku manjem od 24 sata. Najprije su sredinom aprila primili onu od struke na 48. Salonu arhitekture za arhitektonsko projektovanje i dizajn, a sledećeg jutra u Starom dvoru ovjenčani su 'Nagradom grada – despota Stefan Lazarević' za arhitekturu i urbanizam. Prije toga osvojili su dva Grand-prija na Balkanskom bijenalu arhitekture, Agencija za kreativne industrije iz Tirane dodijelila im je nagradu za najbolji dizajn i arhitekturu, a na 'Piranesijadi' pripalo im je počasno priznanje.

„Nagrada grada Beograda“ jeste najvrednija. Da smo dobili Grand-pri na Salonu, koji ove godine nije dodijeljen, ne bi bilo tako“, kaže uz osmijeh Anđela. „Možda je čak važnije priznanje 'Piranesi' jer predstavlja iskorak iz naše sredine, dolazi iz Slovenije i čini mi se da je objektivnije sagledavanje ovog projekta. Ono je u našu zemlju stiglo posle više od 30 godina, što nije mala stvar“, dodaje Vladislav.

Ne odgovaraju direktno na pitanje da li su nagrade očekivali, nadali im se. Ove u arhitekturi, složni su njih dvoje, znače mnogo, naročito kako vrijeme odmiče. Prvo skreću pažnju na to da je projekat vrijedan i da ogroman trud i zalaganje cijelog tima i povjerenje ukazano mladim arhitektama nije bačeno. „Kroz izradu tehničke dokumentacije sa 'Mašino-projektom' i kasnije, u toku izvođenja, ništa od naše inicijalne ideje nije izmijenjeno, a moglo je da bude promijenjeno sto stvari. Svim tim ljudima koji su nam vjerovali sad može da lakne“, ističe Anđela.

Od građevinske dozvole i kamen temeljac 2023. do otvaranja kompleksa prošle su dvije i po godine u kojima su obnovljeni nekadašnja ložionica i vodotornj, a sagrađene su poslovna zgrada u kojoj je sjedište Kancelarije za IT i elektronsku upravu, kao i podzemna garaža, dok je nekadašnja okretnica pretvorena u trg. Nije bilo stajanja, prekida zbog nedostatka finansija ili neke više sile, tih neizostavnih prepreka kada je riječ o državnim projektima kao što je ovaj.

Duh ovog mjesta, nekadašnjeg simbola progresa, ispresecane kolosecima, i zgrada stara sto godina, u kojoj su bile lokomotive, sačuvan objekat industrijske arhitekture s jedne strane, a sa druge njegov novi život kao centra kreativnih industrija i inovacija – sve to je za nas bilo veliki podstrek. Ali i za sve ljude koji su bili uključeni u ovaj projekat. Naš tim menadžera, koji su činili Dragana Čukić i Nikola Matić kao predstavnici investitora, Kancelarije za IT i nacionalne platforme 'Srbija stvara', posvećeno je ispratio ceo proces do detalja i maltene je živio na gradilištu. Razumjeli su našu ideju, podržali je, kao i toliko nekonvencionalnih stvari koje su morale da se istražuju u toku izvođenja da bi mogle da se sprovedu“, ističe Anđela.

Na šta konkretno mislite? – Recimo, na konstruktivni sistem Kuće e-Uprave. Umesto klasičnog sistema gradnje na gredama i stubovima, mi smo okačili zgradu o vešačke na čeličnu krovnu rešetku i potpuno oslobodili prostor u zgradi i ispod nje od stubova. Takođe, ložionica je dobila lebdeću galeriju, samostalnu strukturu unutar njene originalne betonske konstrukcije, na koju ništa nije smelo da se kači. U razradi sa 'Mašino-projektom', galerija je postavljena na sopstvene oslonce nezavisne od stubova ložionice. Interesantno je bilo istražiti gde mogu da se pozicioniraju stubovi, u čemu nam je pomogao inženjer Milan Živadinović. Nismo znali u kakvom su stanju temelji, šta je između njih, bilo je to malo arheološko istraživanje, a potom su usledila preprojektovanja u toku izvođenja, kao i usklađivanja sa projektom enterijera koji je radio INKA studio. Konstrukcija gabiola takođe je specifična, punili smo ih železničkim kamenom i postavljali vrata između svaka dva gabionska panela kako bismo otvorili što veći broj ulaza i izlaza, praktično izbrisali granicu između spoljašnjosti i unutrašnjosti“, precizira Anđela.

„Inovacije su mač sa dve oštrice na gradilištu. Svi, od majstora do inženjera, moraju da ulože dodatni napor da bi ih prihvatili i savladali, što, ako uspe, podiže energiju i gura timski duh. To su najviše osetili naši izvođači 'M Enterijer Gradnja' koji su nama rešavali mnoge izazove na licu mesta. Rasli smo kako je rasla ložionica“, ističe Vladislav.

Rad sa ljudima bio im je najveći izazov i zahvaljujući njemu, kažu, izučili su veliku školu. Jer, toliko majstora, radnika, inženjera i menadžera bilo je uključeno od početka do kraja i trebalo ih je sve umrežiti i objasniti im šta je zamislio ovaj autorski tandem. „Menadžere projekta zvali smo policajcima, a mi smo bili advokati. Toliko ljudi dalo je deo svog života ovom projektu, zbog kojeg smo održali više stotina radnih sastanaka“, dodaje Vladislav.

Posebno su ponosni na terasu od 1.000 kvadrata između drugog i četvrtog sprata Kuće e-Uprave, do koje se stiže pokretnim stepenicama iz parka. Terasa kruži oko jezgra celog objekta. Njena namena uskoro bi trebala da bude poznata. „Terasa je naš najveći doprinos u dosadašnjoj karijeri, a možda će biti i jedini tako značajan, ko zna, videćemo da li će tako nešto da se desi ponovo. Taj otvoreni javni prostor usred Kuće e-Uprave prošao je konkurs, diskusije s investitorima, njihove želje za što više poslovnog prostora, razradu projekta, izvođenje. Sad čeka da bude oživljen i da konačno pripadne gradu. Pribojavali smo se da će u toku razrade konkursnog rješenja neko poželjeti da je zatvori i pripoji kancelarijama, ali to se nije desilo. Investitori su prepoznali da ona nije značajna samo njima jer smo taj deo objekta otvorili za javnost i pozvali grad u središte zgrade. Danas javni prostor nestaje na sve strane, a mi smo iskoristili priliku da ga dodamo“, objašnjava Anđela.

Jeste li uspeli da skrenete pažnju na Ložionicu, kako ona komunicira sa okruženjem, slučajnim prolaznicima? – Ložionica zbog svoje pozicije nije toliko primetna, ali sreća je da se Kuća e-Uprave vidi sa Mostarske petlje i da se nazire da ovde postoji nešto specifično. Zahvaljujući radialnom karakteru Ložionice, koja je okrenula leđa Beogradu na vodi, bukvalno se stvara neki vid oaze. Kada ste ovde, kao da ste u nekom drugom svetu, a brojni programi koji se organizuju, poput eksperimentalnog baleta, sajma vina, radionica za decu, čak i boks-meča i izložbe automobila, privlače pažnju ljudi. Mnogi se sreću i na trpezi ljubavi – kako su stanari Ložionice nazvali veliki rotirajući žuti sto u sredini kompleksa, koji smo osmislili po uzoru na nekadašnji most kojim su se na ovom mestu rotirale lokomotive“, odgovara Vladislav.

Rekonstruisana fasada u Kragujevcu. Rekonstrukcija Ložionice u Savskom amfiteatru uvela je arhitekte Anđelu Karabašević Sužum i Vladislava Sužuma na velika vrata u novi posao u Kragujevcu. Tamo ih je isti investitor, Kancelarija za IT i elektronsku upravu, direktno angažovao da projektuju Inovacioni distrikt, sa nekoliko poslovnih zgrada i javnim objektom za digitalne industrije. Plan je da se na jednom mestu okupe velike kompanije, startapi, srednjoškolci, studenti.