Kjubrik i Pazolini: Da li su predvidjeli Epstejnovu 'Sodomu'?

Bilo bi suviše smjelo ako bismo rekli da je filmom 'Širom zatvorenih očiju' Stenli Kjubrik predvidio 'Epstejnove fajlove', nego je registrovao nešto što postoji u datom vremenu i referisao se na ono što je već postojalo u civilizacijama u periodu dekadencije, smatra reditelj i scenarista Sasha Radojević.

Radojević ističe da film iz 1999. godine nije anticipacija Epstejna, već rezime stanja iz prošlosti, koji ukazuje na to da isti mehanizmi vladaju u različitim epoha i društvenim sistemima. 'U tom smislu, Kjubrik se referisao na literarnu osnovu koja je vezana za Šniclerovu priču iz 1926. godine, što se odnosi na jedno sasvim drugačije vreme', dodaje Radojević.

Prema njegovim riječima, periodi najjače dekadencije često su vezani za kraj veka i početak novog, a događaji poput onih sa Epstejnom nisu izuzetak već samo jedna od stanica u istoriji dekadencije. Radojević komentariše i teorije zavere povezane sa Kjubrikovim filmom, naglašavajući da je Kjubrik bio deo različitih mistifikacija, posebno nakon svoje smrti.

'Kjubrik je želeo da stvara ultimativna dela i da njegov film bude temelj određenog žanra', kaže Radojević. On objašnjava da je film 'Širom zatvorenih očiju' Kjubrikov pokušaj da obuhvati sve aspekte snoviđenja i potisnutih seksualnih strasti, te da se u tom smislu može smatrati sektaškom pričom.

Osim toga, Radojević razmatra da li je Kjubrik filmom najavio propast američke imperije, ističući da sadašnje američko carstvo, često nazvano Novim Rimom, ima iskustvo prethodnih imperija koje su propale. 'Kada dođe do dekadencije, pretpostavljate da to carstvo propada, ali ako imate iskustvo prethodnih imperija, pokušavate da pronađete strategije koje će vas spasiti od propasti', objašnjava Radojević.

On dodaje da postoji dvostruki sistem u Americi, gdje se evidentno može primijetiti pojam dekadencije, ali i sistem koji ih čuva, a to je militarizovano društvo. 'Ako postoji religijska sloboda i militarističko ustrojstvo, onda dekadencija može biti u balansu', zaključuje Radojević.

Dodaje i da su Kjubrik i Pazolini imali snažnu harizmu koja je omogućila stvaranje različitih teorija. Radojević se osvrće i na Pazolinijev film 'Salo ili 120 dana Sodome', koji se često komentariše kao delo koje je 'predvidelo Epstejna'. 'Salo' je film o propasti italijanskog fašizma i deo Pazolinijevog ličnog iskustva, a Radojević sumnja da se to može povezati sa dekadencijom jer su nacisti bili kontra-dekadenicija.

Na kraju, Radojević ističe kako je teško zamisliti da je Kjubrik mogao nekoga toliko povrediti svojim filmom, s obzirom na velike aspiracije i moćne strukture koje stoje iza njega. 'Kada to dođe do javnosti, takve priče samo potpomognu famu koja prati taj film', zaključuje Radojević.