Ja ću ostati Srbin, izvini

Mihailo Medenica u svojoj kolumni izražava osjećaj odbijanja mržnje, ističući da uzalud pokušavaju da ga nauče mržnji. On naglašava da je zahvalan Bogu i da ne može mrziti, jer je na njegovoj glavi vekovima osedela mudrost bez želje za zlom prema drugima.

Medanica piše: 'Ne umem ja to – pod ovom su šajkačom anđeli zimovali, i ova su gušnja nosile mošti...' On se prisjeća trenutaka iz svog života, govoreći o ljubavi prema svojoj domovini i ljudima koji su mu bliski. Ističe da su mu kosti rasute i da je uvijek bio tu da pomogne drugima.

Na kraju, Medenica ponavlja da ne može mrziti, jer previše voli. 'U tvoje zdravlje, ja ću da srbuju moje muke i radosti. Uzalud me učis da mrzim – nisam ti ja nalik, izvini, ja ću ostati Srbin, a ti mrzi i ne brini', zaključuje.